OŽIVLJAVANJE OBEDSKE BARE Kako su aktivne mere zaštite VRATILE retke ptice i poboljšale vlažna staništa

S obzirom na to da je područje od svog otkrića do danas raj za ptice i neguje prisustvo ponajviše barskih vrsta, pojedine mere zaštite odnosile su se na vraćanje retkih letačica, o čemu nam je više govorila samostalni referent za zaštićena područja i životnu sredinu u JP „Vojvodina šume” Ivana Lozjanin.

– Čišćenje drvenaste i invazivne vegetacije, pre svega bagremca i barske ive, koje su usled eutrofizacije i isušivanja staništa zaposele vlažna staništa, bila su prioritet za primenu aktivne mere zaštite, ako uzmemo u obzir podatak da je u prošlosti Obedska bara imala 4.000 hektara vlažnih livada, a da ih 1992. godine, više nije bilo. Čišćenje se radilo mehanizacijom,  ručno, ili sečenjem pa iznošenjem. Dolazili su nam ljudi iz čitavog sveta na radne kampove krajem avgusta i dve nedelje smo radili na tim poslovima, što je donelo pozitivan rezultat. Krčenje smo na ovaj način radili do 2015. godine, a onda smo našli praktičnije rešenje – kaže Lozjanin.

U saradnji sa lokalnom zajednicom, od 2015. godine su na nekim staništima vraćeni krupni preživari, krave i konji, koji na ekstenzivan način održavaju staništa u stanju povoljnom za prirodu. Po propisima, na ispašu ide jedno grlo po hektaru, kako ne bi dolazilo do intenzivne ispaše. Danas je na terenu „radno angažovano” oko 200 grla, a pašari se na livadama Majke Angeline i Kupinika, zatim na Čenjinu i Obreškoj širini.

– Projekte sanacije i revitalizacije vlažnih staništa počeli smo pre 30 godina, kada su se prvo radila istraživanja i posmatranja. Tada smo došli do zaključka da je priroda ugrožena, a ako se ne pomogne sa nekim aktivnim merama, doći će do gubitka još staništa i vrsta, jer smo primetili tokom tadašnjih monitornga da su nas već napustili ibis, čaplja kašičar i čaplja govedarka, koje su bile zabeležene u dalekoj prošlosti kod nas – priča naša sagovornica. 

Uklanjanje invazivnih vrsta jesu aktivne mere koje se moraju primenjivati, zato su nedavno čuvari zaštićenog područja Obedske bare dali predlog da se u jednom delu, kroz ispašu vodenih bivola, realizuje pilot projekat, kao inovativno rešenje za čišćenje vodenih staništa od invazivnih i alohtonih vrsta. Tu se misli na bare, rubove šuma, kao i na čišćene i nečišćene vlažne livade, kada će se kroz monitoring i praćenje utvrditi da li su vodeni bivoli idealno rešenje za ovaj problem. Radi se o ušću kanala Revenice u Obrežu, koji je od izuzetnog značaja za snabdevanje rezervata vodom.

Zahvaljujući aktivnim merama zaštite, danas imamo 300 hektara očišćenih vlažnih livada, što su primetili i bivši stanovnici, te su odlučili da se vrate. Tako je posle 60 godina crni ibis ponovo primećen na području Obedske bare, kao i čaplja kašičar posle 25 godina. Njima se pridružila i čaplja govedarka, pronalazivši opet svoje mesto pod srpskim nebom nakon 160 godina.

– Podatak je i da je u zlatno doba Obedske bare kolonija ptica na kilometar i po odavde brojala 15.000 parova, dok je 1992. godine taj broj spao na svega 120. Aktivnim merama zaštite uspeli smo da podignemo brojnost kolonije na oko 1.200 parova. Ovo je močvara i uslovi su izuzetno teški za rad, s obzirom na to da smo i vremenski usko ograničeni, te smo najviše aktivni krajem avgusta do početka oktobra, kada je sušna godina. U suprotnom ne možete ući i močvaru ni mehanizacijom ni ljudima i to je otežavajući faktor za sprovođenje aktivnih mera zaštite – kazala je samostalni referent.

Jedna od važnijih mera koje se sprovode i koje vredi spomenuti je čišćenje vodenih kanala, odnosno izmuljavanje i uklanjanje sedimenta koji reka Sava nanosi svake godine.

– Reka uđe sa ogromnim količinama taloga i u tim kanalima se zadržava, filtrira, te čistija vraća nazad. Ovde je mesto prirodnog filtera za prečišćavanje vode Save, koja je zapravo pijaća voda za gradove nizvodno od Obedske bare, ali je sa druge strane i izuzetno važno u merama borbe protiv poplava, kao inundaciono područje, koje može da primi ogromne količine vode – objašnjava Ivana Lozjanin.

Ivana Bakmaz