Пружни прелази нису проблем само у Степановићеву
СТЕПАНОВИЋЕВО: Недавно смо писали о два пружна прелаза у Степановићеву чије рампе нису увек у функцији, па је самим тим угрожена и безбедност оних који су принуђени да пређу пругу. Нарочито се то односи на прелаз у самом месту, надомак школе, на шта су посебно упозорили родитељи и директорка те образовне установе Светлана Келеман.
"Пошто не знамо када је рампа у функцији, а када не, трудимо се да добро осмотримо пругу из оба правца, пре него што је пређемо с децом", каже мајка двеју девојчица која није желела да се представи, али је рекла да је таква сцена такорећи свакодневна.
Из разговора с бројним мештанима јасно је то да су мишљења подељена: једни сматрају да је застарелост система „Железница Србије” главни разлог што се рампе на поменутим прелазима често кваре и да би знатно боље било да о подизању и спуштању брине човек, а не даљински систем, док су други убеђени у да никаквих проблема не би било, или би их било знатно мање, да су учесници у саобраћају одговорнији према себи и другима.
И машиновођа има обавезе
У протеклом периоду стручне службе „Инфраструктуре железнице Србије” а. д., како су саопштили из тог предузећа, евидентирале су неколико неправилности у раду оба путна прелаза у Степановићеву, које су у веома кратком времену отклоњене. До ситуација које су пријављивали мештани долази искључиво услед великог нестрпљења возача друмских возила, који насилно подижу мотке браника који обезбеђују поменуте путне прелазе, односно својим возилима их ломе.
„Последње испитивање рада уређаја та два путна прелаза у Степановићеву обављено је пре два дана, када је утврђена њихова исправност и на лицу места наше стручне службе су имале прилику да се и саме увере у неодговорно понашање возача друмских возила и њихово непоштовање саобраћајних прописа, чиме је значајно отежано одржавање уређаја и отклањање кварова на њима. Таквим несавесним понашањем угрожава се како лична безбедност, тако и безбедност других учесника у саобраћају”, каже се у саопштењу.
Из тог предузећа подсећају на то да, уколико је путни прелаз неисправан, машиновођа треба да заустави воз испред њега и да се огласи звучном сигнализацијом.
„Када се машиновођа увери да су се друмска возила зауставила испред путног прелаза код сигналног знака, железничко возило лагано и пажљиво наставља вожњу. Возач друмског возила је дужан да пропусти шинско возило”, истиче се у саопштењу.
Чули смо различита искуства и сведочења о понашању возача, па чак и ситуације у којима би, без обзира на чињеницу да је рампа спуштена, возило наставило кретање, закачивши рампу, при чему би уследио квар. Радници „Железница Србије” после извесног времена, а по пријави квара, долазе да рампу оспособе, све до неког сличног сусрета рампе и бахатог возача. Некада се возачи и сами сналазе, па један изађе да осмотри евентуални наилазак воза, па уколико га нема на видику, даје знак осталима да „безбедно” пређу пругу.
Што се тиче пружног прелаза у Степановићеву код школе, пре десетак година било је наговештаја да ће се правити надвожњак, што би могло бити добро решење и не тако скупа инвестиција. На прелазу изван села, у правцу Змајева и Врбаса, рампа је функционисала беспрекорно приликом наиласка воза, а возачи су прописно зауставили аутомобиле, сачекавши да композиција прође, да би потом наставили кретање.
Журба и нестрпљење никако не би смели да буду разлог што појединци доводе у опасност и свој живот и живот сапутника те су управо из тог разлога „Железнице Србије” пре десетак година покренуле кампању „Ниси бржи” у намери да подигну свест учесника у саобраћају, да им скрену пажњу на важност поштовања друмске и железничке сигнализације. Том приликом је изнет податак да у целој Србији има више од 2.300 пружних прелаза, од којих је преко 80 одсто обезбеђено законски, а да су чак у 99 одсто саобраћајних незгода које су се десиле на тим местима, кривци били возачи саобраћајних возила или други учесници у саобраћају који су прелазила пругу.
С.Савић