Основан „Клуб пријатеља Културног центра“ у Зрењанину

Овај клуб резултат је сарадње поменуте установе са приватним предузетницима. У плану је да се уложе средстава у даљу адаптацију простора, после чега би Културни центар Зрењанина постао модерно опремљена установа културе, у складу са захтевима и потребама 21. века. Велики је број активности и програма Културног центра Зрењанина који су јединствени и препознатљиви, са јаким идентитетом и идејом оснаживања и стварања зрењанинске културне сцене, која често превазилази локалне оквире.

Компанија „ПерСу“ већ је препознала креативни потенцијал и одлучила да помогне рад ове установе, а у Културном центру очекују да се у наредном периоду и други финансијери укључе у причу и почну са улагањем у једну од најзначајнијих установа културе у Зрењанину. Отуда је и настала идеја о формирању „Клуба пријатеља Културног центра“.

- Компаније и друштвено одговорни појединци, који су помагали нашу установу низ prеthodnih година кроз побољшање инфраструктуре, визуелног индентитета и програмских садржаја, сада су се удружили. У наредним годинама биће уз нас, као наша огромна подршка. Овом приликом бих се захвалио компанији „ПерСу“, која је и иницијатор оснивања овог Клуба, а која нам је значајно помагала свих ових година. Свакако, свега овога не би било да немамо огромну подршку  нашег оснивача, односно Града Зрењанина – казао је директор Културног центра Зрењанина Горан Маринковић.

Он је рекао да је Културни центар ове године реализовао више од 400 различитих програма и имао преко 120.000 посетилаца.

- Ми смо једна од ретких установа која ради скоро свих 365 дана у години. Зато се захваљујем мојим колегама, радницима ове установе, на пожртвовању и професионализму. Захвалност дугујем и нашој публици и свим сарадницима из других установа и јавних предузећа – навео је Маринковић.

Планиране активности у вези са инфраструктурним променама, али и са креирањем новог, савременијег imiya установе, захтевале су и стварање новог визуелног идентитета. Због тога је 1. фебруара расписан републички конкурс за израду новог логоа. Усвојено је решење које је добило највећи број гласова, дело др Владимира Ковача са Катедре за визуелне комуникације Архитектонског факултета у Београду.

Руководилац маркетинга у компанији „ПерСу“ Слобода Стојановић подсетила је да је пуно урађено за годину и по дана, колико траје сарадња између овог трговинског ланца и Културног центра Зрењанина.

- У згради је завршена поправка расхладних система, реновиран је изложбени салон, саниран је кров, а креиран је и нови лого, као и сајт. Међутим, чека нас још много посла, а само неки су уређење прилаза и платоа, кречење, уређење спољашњости и унутрашњости, поставка лед расвете, санација тоалета. Поред инфраструктурних, једнако су важна и улагања у програме и садржаје, како бисмо овој установи вратили некадашњи значај – навела је Стојановић.

Културни центар Зрењанина постоји 41 годину. Током тог периода, ова институција је била инкубатор бројних генерација уметника који су кроз своје ствралаштво богатили културну баштину града и одувек се налазио на мапи овдашње туристичке понуде. Годишње га посети око 120.000 људи, иако је у прошлости ова бројка била већа. У последње две деценије, услед бројних економских потешкоћа, смањена су улагања у Културни центар, и ситуација се није мењала све до пре неколико година.

Дизајнер и један од креатора идејног концепта Мишо Живанов поручио је да Културни центар Зрењанина доживаљава као свој други дом, с обзиром на то да је у њему активно присутан од 1998. године.

- У то време, Културни центар је омогућио Школи стрипа да добије свој простор за рад. Такође је мени, као студенту, дао прилику да креирам визуелни идентитет програма, помогао је рад Грађанске школе и скоро једанаест година издаје часопис и организује фестивал „Стриполис“. У најмању руку могу да будем захвалан, али желим да будем и више од тога. Желео сам, заједно са групом аутора, уметника, архитеката и пријатеља културе, да помогнем Културном центру својим ангажманом да унапреди свој рад, стварајући амбијент за развој савремених културних пракси – објаснио је Живанов.

Како је рекао, култура је ствар јавне бриге, а Културни центар кућа свих Зрењанинаца.

- Желимо да Културни центар заиста буде стециште младих аутора, група и појединаца који досад нису имали прилику и шансу да искажу таленат у свом граду, већ су услове за то морали да проналазе у Новом Саду и Београду – закључио је Живанов.

         Жељко Балабан