Обредни хлеб Буњеваца са севера Војводине доспео у филм

Један је чувена циповка, о којој је објавио књигу и снимио документарни филм, и чије умеће припреме се налази на листи нематеријалног културног наслеђа, а други је Божићњак. Реч је о обредном свечарском хлебу, једном од начина за обележавање Божића код Буњеваца, који је уједно и симбол њиховог културног и религијског идентитета. Као и у случају циповке Вујадиновић је отишао корак даље и причу о Божићњаку преточио у документарни филм који је светлост дана угледао у августу ове године.

- Већ неколико деценија водим међународни програм „Хлеб културна баштина“. Хлеб као симбол и метафора који у стопу прати наш живот од рођења до смрти, па и после смрти. Тако је то већ дуже од 6.000 година. Обредни хлеб чува колективно сећање и трајна је веза са пролазним и жељеним вечним постојањем. Модерна времена нас потрошачким вредностима отуђују од суштине нашег духовног живота и колективног доживљаја. Заборављамо обичаје, традицију, ритуале, спонтаност, а самим тим и значај хлеба у свечаностима. А шта је људски живот без свечаности и обичаја? У сваком од културних модела хлебу је намењено ритуално место - магијско, жртвено или апотропејско. Веровање у мистерију да човек преко посвећеног хлеба може да учествује у божанском и природним циклусима задржало се у свим цивилизацијама, културама и временима. Величина, облик и украшавање хлеба и колача од хлебног теста зависе од намене – каже Вујадиновић.

Рођени Сомборац чија мајка је из Суботице у ком се код тамошњих Буњеваца  посебно развио обичај мешења Божићњака, Димитрије Вујадиновић добро је упознат са том праксом.  

- Филм се бави симболиком и начином припреме Божићног колача – Божићњака. Буњевци су се у Војводину доселили пре више од триста година, из Херцеговине са реке Буне и из Далматинске Загоре. Вредни породични људи, мушкарци јаких шака и широких рамена, а жене пуних груди и вештих руку.Буњевци, посвећени католици, бавили су се пољопривредом и углавном су живели на салашима недалеко од села, а далеко од вароши. Некада је у Војводини владала права континентална клима, лета су била жарка, а зиме хладне и са пуно снега, путеви непроходни. Одлазак у цркву са салаша зими био је врло отежан. У немогућности да оду у цркву Буњевци су најрадоснији хришћански празник рођења  Христа у Бетлехему прослављали на салашима уз  обичајни хлеб - Божићњак.

Вујадиновић објашњава да су начин припреме и симболика Божићњака  врло одређени. На основи теста, коју чини кружна плетеница, симбол трајности живота, одређеним редоследом стављају се фигурице  направљене од тврдог теста. Прво је на врху приказ рођења Христа - Мајка Божија, мали Христ, Свети Јосиф, четири краља и пет ружа које су симбол пет Христових рана. На средини је „грана“ са звездом водиљом три краља. Приказ рођења се окружује типичним аграрним фигурицама – домаћим животињама изузев коња, који је сматран за охолу животињу зато што није хтео да понесе Марију са Исусом када су бежали у Египат, житном камаром и слично. Симболика Божићњака није само прослава Христовог рођења већ и очекивање долазеће нове године са жељом да буде родна и да осигура наставак живота у миру и благостању. Овај свечарски хлеб прави се непосредно пре Божића и оставља испод јелке. За ручак на Нову године домаћин кида Божићњак и даје комаде присутнима.

- Све је то нама пред камером припремала вешта Вита Раднић домаћица из Суботице. Као и сви други народи и Буњевци су се прилагодили савременом начину живота.  Али нису заборавили своју веру, језик и обичаје.  Нису одустали од свог идентитета у којем Божићњак има значајно место. Умеће прављења преноси се са једне генерације на другу. То у филму потврђује и професор математике Невенка Тумбас, која каже да је то умеће усвојила од маме и од своје баке. Снимање филма смо завршили на свечаној традиционалној изложби Божићњака у холу Градске куће у Суботици, где је тридесетак жена представило је своје „хлебне“ креације. Био је то изванредан свечани доживљај. Наравно, сваки од хлебова представља креативно умеће и показује вештину домаћице која га прави – истиче Вујадиновић.

Филм „Божићњак“ је рађен у независној продукцији и следеће године може очекивати фестивалске пројекције. По мишљењу аутора било би добро када би нека од ТВ кућа пристала да га прикаже.

- У нашој документарној продукције данас се ретко снимају етнолошки филмови – каже наш саговорник. - То је велики пропуст јер филм је један од најбољих чувара и преносника културне баштине. У стварању овог дела помогли су ми изузетни професионалци као што су Иван Обренов, Олександар Павчок, Милан Влашки, Лазо Јарамазовић и Владимир Тошић, који је био задужен за музику. Мислим, као и у случају циповке, да умеће прављења Божићњака заслужује да се нађе на листи нематеријалног културног наслеђа.

З. Милосављевић