Obredni hleb Bunjevaca sa severa Vojvodine dospeo u film

Jedan je čuvena cipovka, o kojoj je objavio knjigu i snimio dokumentarni film, i čije umeće pripreme se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a drugi je Božićnjak. Reč je o obrednom svečarskom hlebu, jednom od načina za obeležavanje Božića kod Bunjevaca, koji je ujedno i simbol njihovog kulturnog i religijskog identiteta. Kao i u slučaju cipovke Vujadinović je otišao korak dalje i priču o Božićnjaku pretočio u dokumentarni film koji je svetlost dana ugledao u avgustu ove godine.

- Već nekoliko decenija vodim međunarodni program „Hleb kulturna baština“. Hleb kao simbol i metafora koji u stopu prati naš život od rođenja do smrti, pa i posle smrti. Tako je to već duže od 6.000 godina. Obredni hleb čuva kolektivno sećanje i trajna je veza sa prolaznim i željenim večnim postojanjem. Moderna vremena nas potrošačkim vrednostima otuđuju od suštine našeg duhovnog života i kolektivnog doživljaja. Zaboravljamo običaje, tradiciju, rituale, spontanost, a samim tim i značaj hleba u svečanostima. A šta je ljudski život bez svečanosti i običaja? U svakom od kulturnih modela hlebu je namenjeno ritualno mesto - magijsko, žrtveno ili apotropejsko. Verovanje u misteriju da čovek preko posvećenog hleba može da učestvuje u božanskom i prirodnim ciklusima zadržalo se u svim civilizacijama, kulturama i vremenima. Veličina, oblik i ukrašavanje hleba i kolača od hlebnog testa zavise od namene – kaže Vujadinović.

Rođeni Somborac čija majka je iz Subotice u kom se kod tamošnjih Bunjevaca  posebno razvio običaj mešenja Božićnjaka, Dimitrije Vujadinović dobro je upoznat sa tom praksom.  

- Film se bavi simbolikom i načinom pripreme Božićnog kolača – Božićnjaka. Bunjevci su se u Vojvodinu doselili pre više od trista godina, iz Hercegovine sa reke Bune i iz Dalmatinske Zagore. Vredni porodični ljudi, muškarci jakih šaka i širokih ramena, a žene punih grudi i veštih ruku.Bunjevci, posvećeni katolici, bavili su se poljoprivredom i uglavnom su živeli na salašima nedaleko od sela, a daleko od varoši. Nekada je u Vojvodini vladala prava kontinentalna klima, leta su bila žarka, a zime hladne i sa puno snega, putevi neprohodni. Odlazak u crkvu sa salaša zimi bio je vrlo otežan. U nemogućnosti da odu u crkvu Bunjevci su najradosniji hrišćanski praznik rođenja  Hrista u Betlehemu proslavljali na salašima uz  običajni hleb - Božićnjak.

Vujadinović objašnjava da su način pripreme i simbolika Božićnjaka  vrlo određeni. Na osnovi testa, koju čini kružna pletenica, simbol trajnosti života, određenim redosledom stavljaju se figurice  napravljene od tvrdog testa. Prvo je na vrhu prikaz rođenja Hrista - Majka Božija, mali Hrist, Sveti Josif, četiri kralja i pet ruža koje su simbol pet Hristovih rana. Na sredini je „grana“ sa zvezdom vodiljom tri kralja. Prikaz rođenja se okružuje tipičnim agrarnim figuricama – domaćim životinjama izuzev konja, koji je smatran za oholu životinju zato što nije hteo da ponese Mariju sa Isusom kada su bežali u Egipat, žitnom kamarom i slično. Simbolika Božićnjaka nije samo proslava Hristovog rođenja već i očekivanje dolazeće nove godine sa željom da bude rodna i da osigura nastavak života u miru i blagostanju. Ovaj svečarski hleb pravi se neposredno pre Božića i ostavlja ispod jelke. Za ručak na Novu godine domaćin kida Božićnjak i daje komade prisutnima.

- Sve je to nama pred kamerom pripremala vešta Vita Radnić domaćica iz Subotice. Kao i svi drugi narodi i Bunjevci su se prilagodili savremenom načinu života.  Ali nisu zaboravili svoju veru, jezik i običaje.  Nisu odustali od svog identiteta u kojem Božićnjak ima značajno mesto. Umeće pravljenja prenosi se sa jedne generacije na drugu. To u filmu potvrđuje i profesor matematike Nevenka Tumbas, koja kaže da je to umeće usvojila od mame i od svoje bake. Snimanje filma smo završili na svečanoj tradicionalnoj izložbi Božićnjaka u holu Gradske kuće u Subotici, gde je tridesetak žena predstavilo je svoje „hlebne“ kreacije. Bio je to izvanredan svečani doživljaj. Naravno, svaki od hlebova predstavlja kreativno umeće i pokazuje veštinu domaćice koja ga pravi – ističe Vujadinović.

Film „Božićnjak“ je rađen u nezavisnoj produkciji i sledeće godine može očekivati festivalske projekcije. Po mišljenju autora bilo bi dobro kada bi neka od TV kuća pristala da ga prikaže.

- U našoj dokumentarnoj produkcije danas se retko snimaju etnološki filmovi – kaže naš sagovornik. - To je veliki propust jer film je jedan od najboljih čuvara i prenosnika kulturne baštine. U stvaranju ovog dela pomogli su mi izuzetni profesionalci kao što su Ivan Obrenov, Oleksandar Pavčok, Milan Vlaški, Lazo Jaramazović i Vladimir Tošić, koji je bio zadužen za muziku. Mislim, kao i u slučaju cipovke, da umeće pravljenja Božićnjaka zaslužuje da se nađe na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Z. Milosavljević