Обележена 80. годишњица „Крвавог јануара“ у Зрењанину
ЗРЕЊАНИН: Служењем помена страдалима и полагањем венаца на споменик жртвама фашизма на Житном тргу у Зрењанину, јуче је обележена 80. годишњица од једног од најтрагичнијих догађаја у овом граду током Другог светског рата, који је познат као “Крвави јануар”.
Венце на споменик су, у име локалне самоуправе, положили градоначелник Симо Салапура, његов заменик Саша Сантовац и председник Скупштине града Чедомир Јањић.
Подсетимо, на трећи дан православног Божића, на дан Светог првомученика – архиђакона Стефана, 9. јануара 1942. године, фашисти су извели један од највећих злочина у Банату
током окупације. У Зрењанину, тадашњем Петровграду, у Кикинди, Драгутинову (данас Ново Милошево) и Банатском Аранђелову стрељано је 150 родољуба. Тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године у неколико места у Банату, стрељано је у Зрењанину, у дворишту судског затвора. То нису били само комунисти, већ и обични грађани и слободарски опредељени људи, који нису желели да прихвате немачку окупацију.
Ови трагични догађаји, познати као Крвави јануар или Крвави српски Божић, уследили су у знак одмазде окупатора према акцијама антифашиста у граду и околини након априлске окупације, 1941. године. Како би додатно заплашио становништво, стрељане из затвора окупатор је пронео кроз сам центар града. Потом их је обесио на Житном тргу, где су стајали 24 часа. Међу тридесет родољуба, погубљених у Петровграду, посебно је ођекнула смрт др Лазара Мијатова и Олге Убавић.
Овај злочин фашиста посебно је смишљен. Намерно је одабран овај датум, како би се српски народ још више заплашио и престао да пружа отпор окупатору. Поред тога што су грађани стрељани 9. јануара, на трећи дан Божића, они су, од зграде суда, довезени сељачким запрегама у центар града. Тамо је било на стотине посматрача, углавном немачке националне мањине. Циљ је био што више понизити српски народ, којима су обешени родољуби и страдалници представљени као “Божићно дрво”. Све то говори о страхотама фашистичке окупације и “крвавом Божићу 1942. године”, као једном о најстрашнијих догађаја у ратном периоду у овом граду.
Иначе, споменик жртвама фашизма на Житном тргу рестауриран је и саниран током прошле године. Радови су финансирани средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Града Зрењанина, а по пројекту који је израдио зрењанински Завод за заштиту споменика културе. Осим темељног чишћења постоља и три камена обелиска, замењене су оштећене и попуњене недостајуће мермерне плоче на постаменту. Реконструисан је украсни зид од жуте клинкер-опеке око споменика и обновљен је натпис на споменику са именима тридесет жртава, које су настрадале у трагичним ратним догађајима 9. јануара 1942. године.
Ж. Балабан