Нових 95 хектара под шумом у Војводини

Међутим, како саопштавају из овог предузећа, за Војводину, која важи за једну од најобешумљењих региона у Европи - и то је мало.

На основу стандарда развијеног дела Европе, пошумљеност Војводине би са садашњих 140.380 хектара (што је само 6,5 одсто) требало да се увећа више него дупло. Просторним планом АП Војводине дефинисана је потреба за подизањем још око 140.000 хектара нових шума, међутим реализација овог плана је дугорочна. Осим тога, у систему ЈП „Војводинашуме”, готово да и нема слободних површина за пошумљавање, па је неопходно да се у овај план укључе сви друштвени субјекти на територији АП Војводине, почевши од локалних самоуправа.

Одбрана од ветра и снега, те одбрана од поплава, кључни су разлози због којих је неопходно приступити интензивнијем пошумљавању, тим пре што шуме нису равномерно распоређене по окрузима и општинама. Развојем индустрије, пољопривреде и путне мреже, Војводина је од регије шума постала врло сиромашна вегетацијом. Због тога што нема шуме да успори снагу ветра, саобраћајнице су зими често затрпане снежним наносима, а у таквим условима читава насеља остају одсечена и недоступна.

Познато је да шуме имају огроман капацитет прихвата и филтрирања воде, па су од непроцењивог значаја код регулације поплава. Поплавни талас успорава своје кретање када наиђе на шуму, што користе све развијене земље као ефикасно решење у управљању поплавом, како би се могуће штете свеле на што мању меру.

Проблем мањка шума у Војводини, не би био тако акутан да су шуме равномерније распоређене. Највише шума има у Срему, а најмање у Банату. Преко 90 одсто свих шума, налази се у уском појасу уз Саву, Дунав  и Тису, на Фрушкој гори, Вршачком брегу, у Делиблатској и Суботичкој пешчари, док је свега 10 одсто шума разбацано на простору од око 2.000.000 хектара, тако да је према подацима из Покрајинског секретаријата за пољопривреду у чак 14 општина пошумљеност мања од једног процента.

„Не тако давно, становници сеоских домаћинстава су у шуми чували стоку, коју су чобани држали под контролом, а ноћу је затварали у тор или враћали у село. Данас су свиње најчешће само покриће за свакодневно слободно кретање кроз шуму и остваривање материјалне користи од крађе дрвета. Власници нису спремни да обезбеде чување стоке, па свиње рију око банкина, шумских путева и одводних канала, који губе своју основну функцију. Оштећени и урушени канали нису у стању да прихвате воду, па је и шумски пут поплављен после готово сваке веће кише”, каже се у саопштењу ЈП „Војводинашуме” којим се апелује на одговорно понашање сваког појединца према животној средини.

Постојеће шуме страдају у пожарима, у 95 одсто случајева изазваним непажњом, заблудама и обешћу појединаца. Није редак случај ни намерног уништавања младих стабала, због погрешног уверења да ће усеви у хладовини крошњи стабала бити мање родни. Тежак социјални статус је обично изговор шумокрадицама које редом секу стабла. То су обично незрела стабла, која су требала да расту још дуги низ година у састојини, па је штета тим већа, јер не представља само вредност посеченог дрвета, него укључује и трошкове подизања нове шуме.

Ваздух и вода за пиће постају ресурси, а шуме директно утичу на њихово одрживо стање. Само стручним обнављањем постојећих и подизањем нових шума,  омогућићемо и будућим генерацијама да уживају у благодетима које оне доносе, поручују из „Војводинашума”.

В. Х.