Нови живот старог сремскомитровачког трга

У оквиру пројекта Министарства културе „Градови у фокусу” уређен је Житни трг у Сремској Митровици. Уложено је 27 милиона динара, од чега је Град Сремска Митровица учествовао са три милиона динара. Декоративна расвета и други завршни радови на платоу, како би трг засијао у пуном сјају захтевали су додатна четири милиона динара.

Директор Завода за заштиту споменика у Сремској Митровици Љубиша Шулаја каже да је Пројекат реконструкције Житног трга под називом „Светлости царског града” показао добро решење увођења античког Сирмијума у савремени живот града. Митровица данас може да се похвали Сирмијумом, Базиликом Светог Димитрија по којој Град носи име, грађеном у петом веку, која је случајно откривена приликом изградње зграде у центру града, а сада и Житним тргом, местом на којем ће се уз атрактиван антички локалитет, одвијати одвијати културне манифестације.

- Пројекат је прихваћен управо зато што је задовољен принцип одрживог развоја. Када је реч о заштити, лакше је укомпоновати објекат који је жив, као што је на пример позориште, грађанска архитектура или црква. Тада само враћате стилске карактеристике и приликом радова на обнови, можете то да примените. Питање је како дати живот и како укомпоновати антички локалитет, стар две хиљаде година у савремени град - каже Шулаја. - Био је то велики задатак и проблем за конзерваторе и рестаураторе. Ако се уради „гола” конзервација, древни остаци ће увек штрчати. Управо зато смо се трудили да на том месту покажемо континуитет живота на овом простору, од античког Сирмијума, до данас.

Задатак рестауратора био је да направе везу међу вековима, јер је Житни трг представљао жилу куцавицу града и био језгро и срце некадашње Сремске Митровице. Ту се и трговало и живело, ту су били и ресторани, кафане, трговине, занатске радње, и на том месту се управо одвијао главни живот града.

- После откривања локалитета који је, нажалост, стајао од шездесетих година прошлог века, а да деценијама нису предузети никакви конзерваторски радови, живот се преселио према Тргу Ћире Милекића и и Житни трг је почео да замире - прича Шулаја.

Управо овим пројектом оживљен је Житни трг и враћено му оно што је био. Према Шулајиним речима, пројекат је успео да увеже живот данашње Митровице са античким локалитетом.

- Велики је посао да се остаци античког локалитета, на стручан и квалификован начин конзервирају, припреме за конзервацију, као и да се укомпонује простор који ће се користити за културна догађања града данас, а да не буде нарушен основни изглед, односно својство, да је то заправо археолошки локалитет- напомиње директор Завода.

Услове за ове радове поставио је Републички завод за заштиту споменика културе. Пројекат обнове урађен је још пре неколико година и прошао је све инстанце. Врло високо је оцењен на комисији Министарства културе приликом доделе новца за овакве пројекте.

Једна од највећих митровачких манифестација „Срем фолк фест” одржаће се од 11. до 14. августа управо на Житном тргу, по 15. пут, а сада на реконструисаном и уређеном локалитету. Организатори фестивала најављују да ће број земаља учесника бити једнак броју година које слави манифестација, која из године у годину окупља све више гостију. Пред митровачком публиком представиће се фолклорни ансамбли из света, а том приликом ће бити измењен саобраћај и затворене улице око Житног трга.

- Реконструкција овог трга добила је високе оцене и од стручњака изван Србије који га наводе као добар пример који ће се користити у свету за решавање античких локалитета у самим градовима. Лакше је решити проблем презентације ван урбане средине, док је у језгру града то тешко извести, међутим Сирмијум лежи управо испод данашње Сремске Митровице, и нема другог избора - каже Шулаја.

Житни трг је сада конзервиран локалитет, прилагођен одвијању културних манифестација и град је добио диван простор, на какав се ретко наилази, да преказује епохе у таквом издању.

- Постојала је опаска да Житни трг није добро урађен, и нажалост увек постоје људи који не прихватају нешто ново, али пројекат је високо оцењен од људи који се баве струком. На пример, трврдило се да ће се на локалитету скупљати атмосферска вода, а ту 60 година постоје упијајући бунари, и на том месту никада није било воде, чак и када је на 30 метара одавде била поплава изнад насипа, у самом локалитету није било воде – вели Шулаја.

Маша Стакић

Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.