Novi život starog sremskomitrovačkog trga

U okviru projekta Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu” uređen je Žitni trg u Sremskoj Mitrovici. Uloženo je 27 miliona dinara, od čega je Grad Sremska Mitrovica učestvovao sa tri miliona dinara. Dekorativna rasveta i drugi završni radovi na platou, kako bi trg zasijao u punom sjaju zahtevali su dodatna četiri miliona dinara.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Sremskoj Mitrovici Ljubiša Šulaja kaže da je Projekat rekonstrukcije Žitnog trga pod nazivom „Svetlosti carskog grada” pokazao dobro rešenje uvođenja antičkog Sirmijuma u savremeni život grada. Mitrovica danas može da se pohvali Sirmijumom, Bazilikom Svetog Dimitrija po kojoj Grad nosi ime, građenom u petom veku, koja je slučajno otkrivena prilikom izgradnje zgrade u centru grada, a sada i Žitnim trgom, mestom na kojem će se uz atraktivan antički lokalitet, odvijati odvijati kulturne manifestacije.

- Projekat je prihvaćen upravo zato što je zadovoljen princip održivog razvoja. Kada je reč o zaštiti, lakše je ukomponovati objekat koji je živ, kao što je na primer pozorište, građanska arhitektura ili crkva. Tada samo vraćate stilske karakteristike i prilikom radova na obnovi, možete to da primenite. Pitanje je kako dati život i kako ukomponovati antički lokalitet, star dve hiljade godina u savremeni grad - kaže Šulaja. - Bio je to veliki zadatak i problem za konzervatore i restauratore. Ako se uradi „gola” konzervacija, drevni ostaci će uvek štrčati. Upravo zato smo se trudili da na tom mestu pokažemo kontinuitet života na ovom prostoru, od antičkog Sirmijuma, do danas.

Zadatak restauratora bio je da naprave vezu među vekovima, jer je Žitni trg predstavljao žilu kucavicu grada i bio jezgro i srce nekadašnje Sremske Mitrovice. Tu se i trgovalo i živelo, tu su bili i restorani, kafane, trgovine, zanatske radnje, i na tom mestu se upravo odvijao glavni život grada.

- Posle otkrivanja lokaliteta koji je, nažalost, stajao od šezdesetih godina prošlog veka, a da decenijama nisu preduzeti nikakvi konzervatorski radovi, život se preselio prema Trgu Ćire Milekića i i Žitni trg je počeo da zamire - priča Šulaja.

Upravo ovim projektom oživljen je Žitni trg i vraćeno mu ono što je bio. Prema Šulajinim rečima, projekat je uspeo da uveže život današnje Mitrovice sa antičkim lokalitetom.

- Veliki je posao da se ostaci antičkog lokaliteta, na stručan i kvalifikovan način konzerviraju, pripreme za konzervaciju, kao i da se ukomponuje prostor koji će se koristiti za kulturna događanja grada danas, a da ne bude narušen osnovni izgled, odnosno svojstvo, da je to zapravo arheološki lokalitet- napominje direktor Zavoda.

Uslove za ove radove postavio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Projekat obnove urađen je još pre nekoliko godina i prošao je sve instance. Vrlo visoko je ocenjen na komisiji Ministarstva kulture prilikom dodele novca za ovakve projekte.

Jedna od najvećih mitrovačkih manifestacija „Srem folk fest” održaće se od 11. do 14. avgusta upravo na Žitnom trgu, po 15. put, a sada na rekonstruisanom i uređenom lokalitetu. Organizatori festivala najavljuju da će broj zemalja učesnika biti jednak broju godina koje slavi manifestacija, koja iz godine u godinu okuplja sve više gostiju. Pred mitrovačkom publikom predstaviće se folklorni ansambli iz sveta, a tom prilikom će biti izmenjen saobraćaj i zatvorene ulice oko Žitnog trga.

- Rekonstrukcija ovog trga dobila je visoke ocene i od stručnjaka izvan Srbije koji ga navode kao dobar primer koji će se koristiti u svetu za rešavanje antičkih lokaliteta u samim gradovima. Lakše je rešiti problem prezentacije van urbane sredine, dok je u jezgru grada to teško izvesti, međutim Sirmijum leži upravo ispod današnje Sremske Mitrovice, i nema drugog izbora - kaže Šulaja.

Žitni trg je sada konzerviran lokalitet, prilagođen odvijanju kulturnih manifestacija i grad je dobio divan prostor, na kakav se retko nailazi, da prekazuje epohe u takvom izdanju.

- Postojala je opaska da Žitni trg nije dobro urađen, i nažalost uvek postoje ljudi koji ne prihvataju nešto novo, ali projekat je visoko ocenjen od ljudi koji se bave strukom. Na primer, trvrdilo se da će se na lokalitetu skupljati atmosferska voda, a tu 60 godina postoje upijajući bunari, i na tom mestu nikada nije bilo vode, čak i kada je na 30 metara odavde bila poplava iznad nasipa, u samom lokalitetu nije bilo vode – veli Šulaja.

Maša Stakić

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.