Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Нова рекреативна стаза кроз дивљину резервата природе

14.05.2021. 17:55 17:58
Пише:
Фото: др Далибор Форгић

СОМБОР: Европски Амазон, или Специјални резерват природе „Горње Подунавље“ који се својим великим делом простире у околини Бачког Моноштора, села сомборског атара, добио је још једну туристичку атракцију.

Чланови бачкомоношторског Удружења грађана „Бодрог“ уочи главне туристичке сезоне креирали су својеврсну стазу здравља која води од центра села, односно од тамошњег Дома културе, па све до једног од „мртвих“ рукаваца Дунава, бачкомоношторцима омиљеног излетишта и викенд насеља Дондо.

Према речима др Далибора Форгића, донедавно председника овог УГ, иначе и данас иницијатора и учесника бројних активности „Бодрога“, реч је о стази дугој 7.500 метара која, након безначајно дугог дела у самом насељу, води кроз нетакнуте поплавне шуме Горњег Подунавља, при чему је обележена и посебним, еколошки направљеним, информативним таблама.

- Садржај инфо-табли, иначе двојезичних (српски и енглески) и направљених од рециклиране дрвене грађе, је многостран. Желели смо пре свега да посетиоце оријентишемо у природи, то јест да им појаснимо где се тренутно налазе, али и да им, на бази просечне особе тешке 75 килограма, појаснимо колико су калорија потрошили уколико пешаче, трче или возе бицикл на свакој од „контролних тачака“ ове стазе – појашњава Форгић. – У складу са окружењем, на другој страни табли се налазе фотографије и текстови биљака и животиња карактеристичним за наше шуме, са којима се шетачи, рекреативци и бицклисти могу сусрести током шетње, трчања или вожње бициклом по стази – вели Форгић.

Док уживамо у миру и тишини овог атипичног викенд насеља, сазнајемо и да је од посете монарха Кнежевине Монако, принца Алберта, до Донда знатно лакше доћи пошто је деоница са асфалтираним путем изграђена управо пред његов долазак, док је реконструкција моста „Шмагуц“ који спаја обале канала Дунав-Тиса-Дунав, једног од седам водотокова који окружују Бачки Моноштор, завршена тек овог јануара, па су и скеле за превоз преко воде постале непотребне. Све ово је повећало могућности за креирање стазе здравља са почетка текста, па се велик број туриста већ сусреће готово сваки дан у столетним шумама Горњег Подунавља.


Тајна овдашњег туризма

Сама стаза, односно њена „окретница“ је на Донду, једном од највећих „тајни“ овдашњег туризма, па и непознаница Сомборцима.. Власници скромних викендица ово викенд насеља, готово без изузетка, чине сами Бачкомоношторци којима не смета чињеница да насеље нема струју, као и да се водом за пиће снабдевају доносећи је из свог сеоског водовода. Готово да нема Моношторца који није заљубљеник у спортски риболов, а бројним гости воле да сврате на врло аутентичну Чарда „Дондо“, познатију као „Код Швабе“,  где се увек може појести какав рибљи специјалитет, небитно да ли је припремљен у котлићу или на „таландари“ односно „тањирачи“.


Како кажу наши домаћини, познати и као житељи села која по туристичкој понуди и реалној атрактивности далеко надилази сва насеља сомборског краја, до избијања пандемије коронавируса летњим викендима су у њихово село долазило десетине туристичких аутобуса, док су се хиљаде знатижељника окупљале на бројним туристичким манифестацијама попут „Бодрог феста“ или „Регенерације Дунава“, па су се и бројни Моношторци одважили да се упусте у бизнис отварања пансиона. Све ово, као и најављена изградња асфалтног пута који би повезао Бездан и Бачки Моноштор са Купусином, па самим тим и са Апатином и границом са Хрватском код Богојева, али и планирана изградња трансвојвођанске магистрале, тачније брзог пута Сомбор-Кикинда односно граничних прелаза код Бездана (са Хрватском и Мађарском) и Накова (са Румунијом), довело је до тога да, потпуно неуобичајено за српска села, број становника Моноштора, услед куповине кућа и викендица па самим тим и досељавања, расте.

М. Миљеновић

 

Пише:
Пошаљите коментар