НИ МОМ ДЕДИ, НИ ОЦУ, ПА НИ МЕНИ ТО НИЈЕ БИО САМО ПОСАО, ТО ЈЕ ВЕЛИКА ЉУБАВ Павле Нећаков је трећа генерација која израђује предмете од рогоза
ЗРЕЊАНИН: Зрењанинац Павле Нећаков трећа је генерација у породици која се бави ручном израдом предмета од рогоза.
Некада су се мајстори овог заната звали асурџије или рогозари. Сада су прави уметници. Посао је започео његов деда, наставили отац и стричеви, а данас се овим старим занатом баве Павле и његова супруга, у малом породичном предузећу. У послу им помаже и Павлова мајка, колико год може. Своје потпуно природне производе заштитили су под брендом „Русх Stuff”.
- Све што изађе из наше радионице је од природних материјала. Рогоз је од давнина материјал од ког свашта може да се направи. Израђујемо папуче, женске торбе, а све више и комаде намештаја - прича Павле Нећаков.
За свој посао, који припада старим занатима, имају и сертификат који им омогућава да конкуришу за различите пројекте, што им, како каже Павле, доста помаже, јер од продаје онога што произведу није лако преживети, а опет, они који знају да цене природни материјал и веште руке данас, нажалост, немају превише пара.
- Ми смо осетили шта значи нестајање средњег слоја. То су људи који знају шта је природни производ, шта је ручни рад, знају да то има своју цену и цене производ, али нису у могућности да га приуште. С друге стране, имамо велике купце који послују као комисиони, али ми мали нисмо у могућности да чекамо да се наш производ прода, па да од тога добијемо и свој део - објашњава Павле.
У последње време Нећакови све више се оријентишу ка производњи и репарацији намештаја од рогоза.
- То се више тражи, а има и бољу цену. Морао сам да почнем да учим и столарски занат, јер не могу да дочекам столаре да ураде свој део посла - наглашава Павле.
Није лако, додаје, данас се бавити старим занатом, па испада да само кука, а ипак, вели не би мењао свој занат ни за шта на свету.
- Без обзира на све, настављам породичну традицију. Јер ни мом деди ни оцу па ни мени то није био само посао, то је велика љубав – закључује Павле Нећаков.
Текст и фото: Ж. Балабан