NI MOM DEDI, NI OCU, PA NI MENI TO NIJE BIO SAMO POSAO, TO JE VELIKA LJUBAV Pavle Nećakov je treća generacija koja izrađuje predmete od rogoza
ZRENJANIN: Zrenjaninac Pavle Nećakov treća je generacija u porodici koja se bavi ručnom izradom predmeta od rogoza.
Nekada su se majstori ovog zanata zvali asurdžije ili rogozari. Sada su pravi umetnici. Posao je započeo njegov deda, nastavili otac i stričevi, a danas se ovim starim zanatom bave Pavle i njegova supruga, u malom porodičnom preduzeću. U poslu im pomaže i Pavlova majka, koliko god može. Svoje potpuno prirodne proizvode zaštitili su pod brendom „Rush Stuff”.
- Sve što izađe iz naše radionice je od prirodnih materijala. Rogoz je od davnina materijal od kog svašta može da se napravi. Izrađujemo papuče, ženske torbe, a sve više i komade nameštaja - priča Pavle Nećakov.
Za svoj posao, koji pripada starim zanatima, imaju i sertifikat koji im omogućava da konkurišu za različite projekte, što im, kako kaže Pavle, dosta pomaže, jer od prodaje onoga što proizvedu nije lako preživeti, a opet, oni koji znaju da cene prirodni materijal i vešte ruke danas, nažalost, nemaju previše para.
- Mi smo osetili šta znači nestajanje srednjeg sloja. To su ljudi koji znaju šta je prirodni proizvod, šta je ručni rad, znaju da to ima svoju cenu i cene proizvod, ali nisu u mogućnosti da ga priušte. S druge strane, imamo velike kupce koji posluju kao komisioni, ali mi mali nismo u mogućnosti da čekamo da se naš proizvod proda, pa da od toga dobijemo i svoj deo - objašnjava Pavle.
U poslednje vreme Nećakovi sve više se orijentišu ka proizvodnji i reparaciji nameštaja od rogoza.
- To se više traži, a ima i bolju cenu. Morao sam da počnem da učim i stolarski zanat, jer ne mogu da dočekam stolare da urade svoj deo posla - naglašava Pavle.
Nije lako, dodaje, danas se baviti starim zanatom, pa ispada da samo kuka, a ipak, veli ne bi menjao svoj zanat ni za šta na svetu.
- Bez obzira na sve, nastavljam porodičnu tradiciju. Jer ni mom dedi ni ocu pa ni meni to nije bio samo posao, to je velika ljubav – zaključuje Pavle Nećakov.
Tekst i foto: Ž. Balaban