Нештин: Слава Светих Козме и Дамјана у храму који се лечи од влаге

Иако је слава падала у недељу и током распуста и годишњих одмора, било је, кажу старији мештани, мање гостију него ранијих година и деценија. Додуше, и сам храм је у фази поправке, мада су свештеници за славу урадили свој део посла. - Црква је била изложена влази, па је претило пропадање, али ових дана урађена је изолација, односно, пресецање темеља и постављен је изолациони материјал, а зидови су обијени да се суше - рекао је јереј Стева Ковачев. - Помогла нам је локална самоуправа Бачке Паланке, која је за овај посао одобрила два милиона динара. Чекамо да се стање санира, па да се после славе поново омалтеришу зидови.

Ово је важан посао, јер једноброда грађевина која по стилу градње припада православној верзији барокне архитектуре, изграђена је, уместо старе цркве, још 1793. године. Има статус споменика културе од великог значаја, односно представља непокретно културно добро као споменик културе. Иконостас су резбарили Марко Гавриловић и Арсеније Марковић 1772. године, а осликао га је Теодор Крачун 1773. године. Он је осликао и иконе Крунисање Богородице и Богородица са Христом, као и икону светог Јована Златоустог са архијерејског трона. Икону са богородичиног трона насликао је и потписао јереј Рафаило Милорадовић 1724. године.

Три иконе Станоја Поповића сачуване су са старог нештинског иконостаса из 1741. године. Црквене двери насликане су средином 18. века, а певничке иконе и северне двери, као и празничне иконе, сликао је Стефан Гавриловић 1800. године. Село са близу 700 душа, познато по врсним воћарима и виноградарима, славило је како се навикло, уз веселе домаћине и госте. Нудили су се храна, пиће, малишани тражили од родитеља славске играчке и слаткише, а старији су се, поред осталог, сећали како је некада било, односно како је било за славу по причама њихових предака.

- Свети врачеви Козма и Дамјан славе се 14. новембра, али и 14. јула као што је код нас у Нештину - каже Јован Рајковић. - Некада су и наши преци обележавали свете лекаре и чудотворце с јесени, али су с временом због чисто практичних, па у шали могу рећи и безбедносних разлога, славу преселили за јули. - Сви знају да је у Нештину увек било пуно винограда, вина, подрума и качара, а у њима бурад, а у бурадима много вина и ракије. Причају по ангдотама да се често знало догодити да се Нештиници уз чашу, флашу и бокал толико занесу и посваћају око бразде, лоше трговине, или било чега што раније није рашчишћено, па су радиле и брице и секирице... У јулу у Нешетину по календару природе нема, или има мало вина и ракије, јер је старо попијено, а ново још није стигло, па су и славе мирније, а све су то на једвите јаде прогурали разложнији преци мештана Нештина.

М. Суџум