Neštin: Slava Svetih Kozme i Damjana u hramu koji se leči od vlage

Iako je slava padala u nedelju i tokom raspusta i godišnjih odmora, bilo je, kažu stariji meštani, manje gostiju nego ranijih godina i decenija. Doduše, i sam hram je u fazi popravke, mada su sveštenici za slavu uradili svoj deo posla. - Crkva je bila izložena vlazi, pa je pretilo propadanje, ali ovih dana urađena je izolacija, odnosno, presecanje temelja i postavljen je izolacioni materijal, a zidovi su obijeni da se suše - rekao je jerej Steva Kovačev. - Pomogla nam je lokalna samouprava Bačke Palanke, koja je za ovaj posao odobrila dva miliona dinara. Čekamo da se stanje sanira, pa da se posle slave ponovo omalterišu zidovi.

Ovo je važan posao, jer jednobroda građevina koja po stilu gradnje pripada pravoslavnoj verziji barokne arhitekture, izgrađena je, umesto stare crkve, još 1793. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja, odnosno predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Ikonostas su rezbarili Marko Gavrilović i Arsenije Marković 1772. godine, a oslikao ga je Teodor Kračun 1773. godine. On je oslikao i ikone Krunisanje Bogorodice i Bogorodica sa Hristom, kao i ikonu svetog Jovana Zlatoustog sa arhijerejskog trona. Ikonu sa bogorodičinog trona naslikao je i potpisao jerej Rafailo Miloradović 1724. godine.

Tri ikone Stanoja Popovića sačuvane su sa starog neštinskog ikonostasa iz 1741. godine. Crkvene dveri naslikane su sredinom 18. veka, a pevničke ikone i severne dveri, kao i praznične ikone, slikao je Stefan Gavrilović 1800. godine. Selo sa blizu 700 duša, poznato po vrsnim voćarima i vinogradarima, slavilo je kako se naviklo, uz vesele domaćine i goste. Nudili su se hrana, piće, mališani tražili od roditelja slavske igračke i slatkiše, a stariji su se, pored ostalog, sećali kako je nekada bilo, odnosno kako je bilo za slavu po pričama njihovih predaka.

- Sveti vračevi Kozma i Damjan slave se 14. novembra, ali i 14. jula kao što je kod nas u Neštinu - kaže Jovan Rajković. - Nekada su i naši preci obeležavali svete lekare i čudotvorce s jeseni, ali su s vremenom zbog čisto praktičnih, pa u šali mogu reći i bezbednosnih razloga, slavu preselili za juli. - Svi znaju da je u Neštinu uvek bilo puno vinograda, vina, podruma i kačara, a u njima burad, a u buradima mnogo vina i rakije. Pričaju po angdotama da se često znalo dogoditi da se Neštinici uz čašu, flašu i bokal toliko zanesu i posvaćaju oko brazde, loše trgovine, ili bilo čega što ranije nije raščišćeno, pa su radile i brice i sekirice... U julu u Nešetinu po kalendaru prirode nema, ili ima malo vina i rakije, jer je staro popijeno, a novo još nije stiglo, pa su i slave mirnije, a sve su to na jedvite jade progurali razložniji preci meštana Neština.

M. Sudžum