ЕТНО-КУЋА МАГДЕ САБО Неки нови, а заправо стари свет

Прво што угледате на путу до етно дела, провлачећи се кроз џунглицу у предњем дворишту, наилазите на дрвени забат направљен 1890. године, а који је Магда сачувала од уништења, кад већ кућа којој је припадао, није успела да се спаси зуба времена.

– Ово је направљено у Торњошу, јер је овде била радионица која је прерађивала дрво, па замислите ви каквим су алатима тада успели овако нешто да направе – прича нам наша домаћица, показујући на детаље забата на које посебно вреди обрадити пажњу. – Свашта ја још кријем овде... Али прво морамо проћи кроз капију коју држе два дрвена стуба од којих је мајстор симболично направио мене и деду.

Ова Етно кућа свечано је отворена 2016. године, што пише на другој страни капије, односно тада је вредна Магда довршила са уређењем некадашњег свињца у просторије које одвојено чувају сеоски и градски амбијент некадашњег живота. Па нам тако, хронолошки, прво показује како се некад живело на салашима (односно на селу), причајући нам историју појединих предмета, као и чему су служили, будући да за неке нисмо знали сврху.

– Све је из ових крајева Бачке и Баната – прича нам иначе рођена Банаћанка, из Остојићева, која се удала у Торњош. – Сакупљам ствари које су старе и више од сто година, а у оно време, свашта су људи чували на таванима, ништа није било за бацање! Како су они на селу имали мало ствари, све су правили да има више сврха, попут дрвеног левка који је служио да се наточи ракија, а кад се раздвоје делови, онда је служило и за вино.

„Молим кости“ пише на мађарском, на једном порцеланском тањирићу са насликаним псом који у устима држи коску, што указује да су ондашњи људи заиста на све и свакога мислили.

– Све документујем шта сам од кога добила икад је тај предмет настао – показује нам Магда на мале свете књиге и њен печат у њима, као знак да је она њихов последњи поносни власник. – А видите ову греду овде у дневној соби? Гости када би дошли, прво би у њу погледали. Ако на њој виде да висе и женске ствари, то је значило да је и жена имала право да се укључи у разговоре, а ако су биле само мушке ствари, онда жена није имала реч у кући!

Магда, осим што изгледа води главну реч у свом дому, осим чувања старина, бави се и ткањем тепиха, прављењем разних предмета од кукурузовине, а прави и лутке, што од вуне, што од осталих материјала. У сваком случају, толико се тога има испричати о овој вредној дами, али је најбоље да се упутите ка Торњошу и покуцате на њена врата, а она ће вас врло радо угостити у увести у неки нови а заправо стари свет.

Текст и фото: Леа Радловачки