Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Не назире се крај стечаја у „Житопродукту”

29.05.2021. 10:23 10:23
Пише:
Фото: Забрана располагања имовином „житопродукта” кочи опоравак предузећа Фото: Дневник.рс

ЗРЕЊАНИН: Један од стечајних поступака који траје годинама и којем се још увек не назире епилог јесте и стечај у зрењанинском предузећу „Житопродукт“.

Некада узорни привредни колектив новог власника, с префиксом „контроверзни“, добио је далеке 2006. године, а од краја јануара 2016. „Житопродукт“ се налази у стечају. Како ће се и када завршити сага о овом предузећу, које у свом саставу има млин, пекару, огромне складишне капацитете и силосе, у овом тренутку нико не може да прогнозира. Као што не може ни да каже да ли ће и када бити намирени мањински акционари, који су борбу за своје акције безуспешно водили неколико година, док се и они нису уморили.

У последњем кварталном извештају, који је органима стечајног поступка поднео стечајни управник Драган Лазић, пише, као уосталом и у неколико prеthodnih, да се обављају само текуће активности, јер због забране Вишег суда у Београду, до даљег није могућа продаја преостале имовине. Наиме, Ђорђу Божићу, који је 2006. постао власник „Житопродукта“, четири године касније је привремено одузето право управљања и располагања фабриком, због сумње да је као један од бивших челника Пољопривредно – индустријског комбината „Земун” имовину стекао криминалом. Управљање имовином „Житопродукта“ након тога је преузела Републичка дирекција за имовину.

Почетком 2016. је, на предлог Банке Интеза, Привредни суд у Зрењанину донео решење о покретању стечајног поступка. Као разлог је наведена блокада рачуна у трајању од 1.098 дана и дуг од 1,2 милијарде динара. Од тада до данас у „Житопродукту“ се ситуација није померила ни за милиметар.

Млин, пекара, део погона и део складишних капацитета издати су у закуп и од закупаца се редовно убире рента. Истовремено, закупци, од којих је један и „Дон Дон“, лидер у пекарству на српском тржишту, немају интереса да улажу у зграде и опрему, јер се не решава питање власништва, па је логично да нико не жели да инвестира у нешто што није његово и за шта се не зна како ће на крају завршити. Стечајном управнику стога преостаје да се бави текућим стварима, закупом и кошењем траве у дворишту испред управне зграде, док поједине објекте полако нагриза зуб времена.

Ж. Б.

Пише:
Пошаљите коментар