Ne nazire se kraj stečaja u „Žitoproduktu”
ZRENJANIN: Jedan od stečajnih postupaka koji traje godinama i kojem se još uvek ne nazire epilog jeste i stečaj u zrenjaninskom preduzeću „Žitoprodukt“.
Nekada uzorni privredni kolektiv novog vlasnika, s prefiksom „kontroverzni“, dobio je daleke 2006. godine, a od kraja januara 2016. „Žitoprodukt“ se nalazi u stečaju. Kako će se i kada završiti saga o ovom preduzeću, koje u svom sastavu ima mlin, pekaru, ogromne skladišne kapacitete i silose, u ovom trenutku niko ne može da prognozira. Kao što ne može ni da kaže da li će i kada biti namireni manjinski akcionari, koji su borbu za svoje akcije bezuspešno vodili nekoliko godina, dok se i oni nisu umorili.
U poslednjem kvartalnom izveštaju, koji je organima stečajnog postupka podneo stečajni upravnik Dragan Lazić, piše, kao uostalom i u nekoliko prethodnih, da se obavljaju samo tekuće aktivnosti, jer zbog zabrane Višeg suda u Beogradu, do daljeg nije moguća prodaja preostale imovine. Naime, Đorđu Božiću, koji je 2006. postao vlasnik „Žitoprodukta“, četiri godine kasnije je privremeno oduzeto pravo upravljanja i raspolaganja fabrikom, zbog sumnje da je kao jedan od bivših čelnika Poljoprivredno – industrijskog kombinata „Zemun” imovinu stekao kriminalom. Upravljanje imovinom „Žitoprodukta“ nakon toga je preuzela Republička direkcija za imovinu.
Početkom 2016. je, na predlog Banke Inteza, Privredni sud u Zrenjaninu doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka. Kao razlog je navedena blokada računa u trajanju od 1.098 dana i dug od 1,2 milijarde dinara. Od tada do danas u „Žitoproduktu“ se situacija nije pomerila ni za milimetar.
Mlin, pekara, deo pogona i deo skladišnih kapaciteta izdati su u zakup i od zakupaca se redovno ubire renta. Istovremeno, zakupci, od kojih je jedan i „Don Don“, lider u pekarstvu na srpskom tržištu, nemaju interesa da ulažu u zgrade i opremu, jer se ne rešava pitanje vlasništva, pa je logično da niko ne želi da investira u nešto što nije njegovo i za šta se ne zna kako će na kraju završiti. Stečajnom upravniku stoga preostaje da se bavi tekućim stvarima, zakupom i košenjem trave u dvorištu ispred upravne zgrade, dok pojedine objekte polako nagriza zub vremena.
Ž. B.