Наслеђе Словака у Србији: Селидба старог мњача - јединог у Европи
БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: У току су радови на пресељењу и конзервацији мњача у Бачком Петровцу. Мњач је објекат у ком се некада прерађивала кудеља, који данас није сачуван нигде у овом делу Европе, осим у Бачком Петровцу.
У сарадњи са Покрајинским Заводом за заштиту споменика културе, ради се на пресељењу овог историјског објекта, који датира из 19. века, саграђен је око 1861. године и једини је такве врсте у овом делу Европе. Планирани радови обухватају демонтажу и монтажу на нову локацију, у двориште најстарије куће у Бачком Петровцу.
-Добијамо једну целину којом управља Музеј војвођанских Словака из Бачког Петровца, а све у циљу заштите културног наслеђа Словака у Србији-истиче председник оптшине Бачки Петровац Срђан Симић. -Ми смо мњач крајем прошле године откупили од физичких лица као историјско наслеђе и радимо у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе да преселимо млин у двориште најстарије куће у Бачком Петровцу и да то буде једна целина. Имамо план како то све треба на крају да изгледа и тиме управља Музеј војвођанских Словака.
Директорка Музеја Војвођанских словака Ана Сеч Пинћир појашњава да се у објекту мњача некада ломила кудеља и да је то заправо механизам коришћен у процесу прераде кудеље. Она каже да реч потиче из словачког језика, која се користи и у стручним књигама и на српском језику.
-Кудеља је сазревала у августу, када се секла, везала и носила на мочила, односно у велике јаме ископане на рубовима села. Ту се мочила да би се одвојио део биљке, односно влакна, да би се кудеља након тога сушила, прала, ломила, гребенала. Након тога се носила код људи који имају мњач, да би се још додатно омекшало влакно кудеље, те пешкири и све ткано што је прављено у то време било још квалитетније, мекше, вероватно и скупље- прича директорка Музеја. -У сваком домаћинству су се жене бавиле прерадом кудеље и ткале, а вишак текстила који су исткале за домаћинство, ишао је у продају. То је заправо било женско предузетништво у то доба, тако су жене зарађивале за себе, али су за те новце куповале и нешто ћеркама у мираз.
Сам објекат потиче из друге половине 19. века, спомињу се 1861. и 1862. година, који је саградио приватник, који је поред имао још један објекат који би данас спадао у наслеђе, а реч је о уљари.
-Човек је тада саградио велики мњач, а у то време постојала су још два мања мњача у селу, а велики је радио од 19. века, па све до педесетих година прошлог века- каже Ана Сеч Пинћир. -Механизам су вукли коњи који су окретали велики бетонски точак, који је ломио кудељу, односно влакна биљке и мекшао је.
М.Стакић