Nasleđe Slovaka u Srbiji: Selidba starog mnjača - jedinog u Evropi

U saradnji sa Pokrajinskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture, radi se na preseljenju ovog istorijskog objekta, koji datira iz 19. veka, sagrađen je oko 1861. godine i jedini je takve vrste u ovom delu Evrope. Planirani radovi obuhvataju demontažu i montažu na novu lokaciju, u dvorište najstarije kuće u Bačkom Petrovcu.

-Dobijamo jednu celinu kojom upravlja Muzej vojvođanskih Slovaka iz Bačkog Petrovca, a sve u cilju zaštite kulturnog nasleđa Slovaka u Srbiji-ističe predsednik optšine Bački Petrovac Srđan Simić. -Mi smo mnjač krajem prošle godine otkupili od fizičkih lica kao istorijsko nasleđe i radimo u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture da preselimo mlin u dvorište najstarije kuće u Bačkom Petrovcu i da to bude jedna celina. Imamo plan kako to sve treba na kraju da izgleda i time upravlja Muzej vojvođanskih Slovaka.

Direktorka Muzeja Vojvođanskih slovaka Ana Seč Pinćir pojašnjava da se u objektu mnjača nekada lomila kudelja i da je to zapravo mehanizam korišćen u procesu prerade kudelje. Ona kaže da reč potiče iz slovačkog jezika, koja se koristi i u stručnim knjigama i na srpskom jeziku.

-Kudelja je sazrevala u avgustu, kada se sekla, vezala i nosila na močila, odnosno u velike jame iskopane na rubovima sela. Tu se močila da bi se odvojio deo biljke, odnosno vlakna, da bi se kudelja nakon toga sušila, prala, lomila, grebenala. Nakon toga se nosila kod ljudi koji imaju mnjač, da bi se još dodatno omekšalo vlakno kudelje, te peškiri i sve tkano što je pravljeno u to vreme bilo još kvalitetnije, mekše, verovatno i skuplje- priča direktorka Muzeja. -U svakom domaćinstvu su se žene bavile preradom kudelje i tkale, a višak tekstila koji su istkale za domaćinstvo, išao je u prodaju. To je zapravo bilo žensko preduzetništvo u to doba, tako su žene zarađivale za sebe, ali su za te novce kupovale i nešto ćerkama u miraz.

Sam objekat potiče iz druge polovine 19. veka, spominju se 1861. i 1862. godina, koji je sagradio privatnik, koji je pored imao još jedan objekat koji bi danas spadao u nasleđe, a reč je o uljari.

-Čovek je tada sagradio veliki mnjač, a u to vreme postojala su još dva manja mnjača u selu, a veliki je radio od 19. veka, pa sve do pedesetih godina prošlog veka- kaže Ana Seč Pinćir. -Mehanizam su vukli konji koji su okretali veliki betonski točak, koji je lomio kudelju, odnosno vlakna biljke i mekšao je.

M.Stakić