Напуштени пси гризу општинске буџете

Скуп је уприличен на иницијативу Сталне конференције градова и општина (СКГО) која је овај проблем градова и општина увидела још 2014. због велике суме новца која се издваја да би се платиле одштете.

Настојимо да се регулативе из закона о добробити животиња и о ветерини промене и допуне одредбама које се односе на контролу неодговорног власништва, каже правна саветница СКГО Ружица Аранђеловић.

Према њеним речима, испоставило се да су напуштене животиње „озбиљна наука” јер пре измене регулативе треба обезбедити добру сарадњу локалних самоуправа са удружењима који се брину о напуштеним животињама, и део надлежности Републичке ветеринарске инспекције препустити локалним самоуправама.

За све је потребно време јер од предлога до усвајања постоји пут који се мора проћи да у правном смислу буде како треба, закључује Аранђеловић. 

Иако скоро све општине имају фирме које се баве напуштеним животињама, у Србији је за три године издвојена милијарда динара на име ових оштета, а тај би новац могао да се искористи у друге сврхе.

У Апатину  је, прошле године из општинског буџета за ту намену издвојено скоро 11 милиона динара.

У Општини Бач, чији је укупан буџет свега 400 милиона, 600.000 динара годишње одлази само за тај издатак.

И Град Вршац изузетно много новца издваја по овом основу , а тако је и у Граду Новом Саду , где је у 2016. години отишло више од 22 милиона динара на исплату штете настале због уједа паса луталица. 

Од 2014. закључно до сада Град Нови Сад односно ЈКП „Зоохигијена ветерина” чија је делатност хватање, збрињавање, ветеринарска нега и смештај напуштених и изгубљених паса и мачака, има 1.102 тужбе, каже директор предузећа Александар Бурсаћ.

На име одштете због уједа паса Град Зрењанин платио је скоро осам милиона динара, а скоро исто толико, односно 7,1 милион динара, исплатило је ЈКП „Чистоћа и зеленило”, сазнаје „Дневник” у Градској управи.

Дакле, око 15 милиона динара плаћено је грађанима које су ујели пси. У овој години до сада је поднето 219 тужби.

Како је даље рекао, ниједан суд се на бави тиме коме пас припада, да ли је власнички или луталица и нико у друштву не води рачуна овом проблему, који је увелико у сивој криминалној зони.

По његовим речима ниједна жалба предузећа на судске пресуде није усвојена ни од једног суда.

Новчани износи за штете су изузетно високи као да пси имају златне зубе, а своте новца које се плаћају оштећенима се по судским пресудама разликују од подручја до подучја. Нису исти износи ако пас уједе на пример у јужној Србији, или ако се то деси у околини Новог Сада и Крагујевца.  

Директор Бурсаћ каже да се у раду са псима луталицама држе Закона о добробити животиња и залажу да се сви пси до три месеца микрочипују.

Ми псе луталице стерилишемо, кастрирамо, удомљавамо и едукујемо популацију од најмлађих нараштаја, али захтевамо и да се власници паса одговорно понашају, наглашава директор Бурсаћ.

З. Делић