Napušteni psi grizu opštinske budžete

Skup je upriličen na inicijativu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) koja je ovaj problem gradova i opština uvidela još 2014. zbog velike sume novca koja se izdvaja da bi se platile odštete.

Nastojimo da se regulative iz zakona o dobrobiti životinja i o veterini promene i dopune odredbama koje se odnose na kontrolu neodgovornog vlasništva, kaže pravna savetnica SKGO Ružica Aranđelović.

Prema njenim rečima, ispostavilo se da su napuštene životinje „ozbiljna nauka” jer pre izmene regulative treba obezbediti dobru saradnju lokalnih samouprava sa udruženjima koji se brinu o napuštenim životinjama, i deo nadležnosti Republičke veterinarske inspekcije prepustiti lokalnim samoupravama.

Za sve je potrebno vreme jer od predloga do usvajanja postoji put koji se mora proći da u pravnom smislu bude kako treba, zaključuje Aranđelović. 

Iako skoro sve opštine imaju firme koje se bave napuštenim životinjama, u Srbiji je za tri godine izdvojena milijarda dinara na ime ovih ošteta, a taj bi novac mogao da se iskoristi u druge svrhe.

U Apatinu  je, prošle godine iz opštinskog budžeta za tu namenu izdvojeno skoro 11 miliona dinara.

U Opštini Bač, čiji je ukupan budžet svega 400 miliona, 600.000 dinara godišnje odlazi samo za taj izdatak.

I Grad Vršac izuzetno mnogo novca izdvaja po ovom osnovu , a tako je i u Gradu Novom Sadu , gde je u 2016. godini otišlo više od 22 miliona dinara na isplatu štete nastale zbog ujeda pasa lutalica. 

Od 2014. zaključno do sada Grad Novi Sad odnosno JKP „Zoohigijena veterina” čija je delatnost hvatanje, zbrinjavanje, veterinarska nega i smeštaj napuštenih i izgubljenih pasa i mačaka, ima 1.102 tužbe, kaže direktor preduzeća Aleksandar Bursać.

Na ime odštete zbog ujeda pasa Grad Zrenjanin platio je skoro osam miliona dinara, a skoro isto toliko, odnosno 7,1 milion dinara, isplatilo je JKP „Čistoća i zelenilo”, saznaje „Dnevnik” u Gradskoj upravi.

Dakle, oko 15 miliona dinara plaćeno je građanima koje su ujeli psi. U ovoj godini do sada je podneto 219 tužbi.

Kako je dalje rekao, nijedan sud se na bavi time kome pas pripada, da li je vlasnički ili lutalica i niko u društvu ne vodi računa ovom problemu, koji je uveliko u sivoj kriminalnoj zoni.

Po njegovim rečima nijedna žalba preduzeća na sudske presude nije usvojena ni od jednog suda.

Novčani iznosi za štete su izuzetno visoki kao da psi imaju zlatne zube, a svote novca koje se plaćaju oštećenima se po sudskim presudama razlikuju od područja do podučja. Nisu isti iznosi ako pas ujede na primer u južnoj Srbiji, ili ako se to desi u okolini Novog Sada i Kragujevca.  

Direktor Bursać kaže da se u radu sa psima lutalicama drže Zakona o dobrobiti životinja i zalažu da se svi psi do tri meseca mikročipuju.

Mi pse lutalice sterilišemo, kastriramo, udomljavamo i edukujemo populaciju od najmlađih naraštaja, ali zahtevamo i da se vlasnici pasa odgovorno ponašaju, naglašava direktor Bursać.

Z. Delić