На северу Баната трофеја ће бити ако срндаћи добро презиме

Од прихране зависи како ће дивљач презимети, а код срнеће дивљачи, по којој је Нови Кнежевац познат, зависи какво ће бити роговље и трофеји.  Једној од екипа новокнежевачких ловаца из Ловачког удружења “Емил Талијан” придружили смо се прошле недеље, када се времешном “ладом нивом” упутила кроз потес Сигет, који се простире са десне стране пута од Новог Кнежевца према Српском Крстуру.

Спретно је кроз снежну белину атарским путевима корманио Јован Јанчић - прави зимски сафари. Ни трага да је пре нас тим путевима, који су се само понегде једва назирали, ико пролазио, сем срна, зечева и дивљих свиња.

Добро познајемо терен, јер овде наша група лови, тако да нам је сваки педаљ познат. Износимо зрнасту храну и детелину, остављамо је увек на погодна места, на импровизована хранилишта јер је храна у ових хладним данима потребна фазанима, срнама, зечевима али и другим дивљим животињама, каже Јанчић.

Свеже изрована земља на многим местима, знак је да су ту prеthodnе ноћи дивље свиње биле веома активне. Дивље свиње су се толико намножиле и одомаћиле у атару Новог Кнежевца да паорима и ловцима задају главобоље. Њима би највише пријао кукуруз, међутим, на хранилишта се не оставља, јер како објашњава Живојин Уверић, дивље свиње у тим случајевима у свом налету демолирају хранилиште. 

Знамо да је популација зечева prеthodnih година била угрожена, али мало нам се ове сезоне увећао фонд, па смо имали један сасвим леп и успешан лов, сазнајемо од Уверића.

Како додаје, прошла година је погодовала зечевима, јер је било бујне вегетације, кише и влаге када је требало, тако да их сада има.

За зечеве од хемијских препарата који се употребљавају у пољопривреди већи су проблем велике пољопривредне машине пред којима не стигну да побегну, каже наш саговорник.

Уверић је већ с дугим ловачким стажом од 18 година, а највеће му је задовољство лов на пернату дивљач: патке, гуске и препелице.

То је дивљач која је у миграцији. Имамо дивљих патака из домаћег легла у нашим стаништима и оне оду са првим јужним вером почетком октобра, али један број долеће са севера из Шведске, Финске и других земаља јер им је овде топлије. Код нас има станишта за дивље патке, рибњак је био и биће опет, иако је пре неколико година напуштен. Надамо се да ће власник морати да га врати у првобитно стање јер је то драгоцено станиште и одмориште за птице, прича Уверић, који напомиње да се води рачуна о врстама птица које су ретке и заштићене, као што су пупавац, ветрушке, ритске сове и друге, а у последње време виђене су и угарске коке, које није било већ деценијама. 

Јован Јанчић и Кристијан Петров додају да храну за дивљач остављају на природна станишта, јер је најбоље да дивљач храну нађе у што природнијим условима.

У оваквим зимским условима смо обуставили лов и ми смо само једна од екипа, јер из читавог удружења свака од 12 група на свом терену где иначе лови, обавља прихрану дивљачи. Ловачко удружење обезбеђује довољно хране, јер имамо земљиште које је у власништву удружења и издато у аренду која се наплаћује у кукурузу, пшеници и другој храни која служи за прихрањивање дивљачи када је то најпотребније, наглашава Јанчић.

Председник ЛУ “Емил Талијан” др Атила Агоштон истиче да у ловишту има ниских и високих око 60 хранилица. Ниске су за ситну дивљач, где се ставља зрнаста храна пре свега за јеребице, фазане и зечеве, док се у високе хранилице поред зрнасте хране ставља детелина за срнећу дивљач, где навраћају и дивље свиње.

Сваке године изнесемо седам до осам тона зрнасте хране и неколико стотина бала дателине, што доприноси да имамо јако велики фонд срнеће дивљачи. У зимском периоду у нашим ревирима има до 1.300 грла срнеће дивљачи, што је јако велика популација, коју морамо прихрањивати јер се у току зиме ствара основа за роговље које срндаћи сваке године одбацују и сад почиње да расте, наглашава Агоштон.

Годишње се у ловишту ЛУ “Емил Талијан” одстрели око 50 трофејних срндаћа, од којих је лане осам било са златним роговљем, као и већи број у сребру и бронзи.

Претпрошле године је у новокнежевачком атару одстрељен срндаћ са трофејним роговима оцењеним као нови рекордер Србије, након 31 године. Тај трофеј је оцењен са 209 ЦИЦ поена и тренутно је пети најквалитетнији срндаћ свих времена који је одстрељен и оцењен у свету. Ловни туризам нам доноси таман толико прихода да удружење преживи од једне до друге сезоне, истиче Агоштон.

Текст и фото: Милорад Митровић

Текст је део пројекта „Нови Кнежевац у Дневнику“, који је суфинансирала Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине.