Na severu Banata trofeja će biti ako srndaći dobro prezime
NOVI KNEŽEVAC: Kad sneg prekrije atar divljač baš nema odviše veliki izbor u potrazi za hranom, pa im je svako zrno koje na teren iznesu lovci dobrodošlo.
Od prihrane zavisi kako će divljač prezimeti, a kod srneće divljači, po kojoj je Novi Kneževac poznat, zavisi kakvo će biti rogovlje i trofeji. Jednoj od ekipa novokneževačkih lovaca iz Lovačkog udruženja “Emil Talijan” pridružili smo se prošle nedelje, kada se vremešnom “ladom nivom” uputila kroz potes Siget, koji se prostire sa desne strane puta od Novog Kneževca prema Srpskom Krsturu.
Spretno je kroz snežnu belinu atarskim putevima kormanio Jovan Jančić - pravi zimski safari. Ni traga da je pre nas tim putevima, koji su se samo ponegde jedva nazirali, iko prolazio, sem srna, zečeva i divljih svinja.
Dobro poznajemo teren, jer ovde naša grupa lovi, tako da nam je svaki pedalj poznat. Iznosimo zrnastu hranu i detelinu, ostavljamo je uvek na pogodna mesta, na improvizovana hranilišta jer je hrana u ovih hladnim danima potrebna fazanima, srnama, zečevima ali i drugim divljim životinjama, kaže Jančić.
Sveže izrovana zemlja na mnogim mestima, znak je da su tu prethodne noći divlje svinje bile veoma aktivne. Divlje svinje su se toliko namnožile i odomaćile u ataru Novog Kneževca da paorima i lovcima zadaju glavobolje. Njima bi najviše prijao kukuruz, međutim, na hranilišta se ne ostavlja, jer kako objašnjava Živojin Uverić, divlje svinje u tim slučajevima u svom naletu demoliraju hranilište.
Znamo da je populacija zečeva prethodnih godina bila ugrožena, ali malo nam se ove sezone uvećao fond, pa smo imali jedan sasvim lep i uspešan lov, saznajemo od Uverića.
Kako dodaje, prošla godina je pogodovala zečevima, jer je bilo bujne vegetacije, kiše i vlage kada je trebalo, tako da ih sada ima.
Za zečeve od hemijskih preparata koji se upotrebljavaju u poljoprivredi veći su problem velike poljoprivredne mašine pred kojima ne stignu da pobegnu, kaže naš sagovornik.
Uverić je već s dugim lovačkim stažom od 18 godina, a najveće mu je zadovoljstvo lov na pernatu divljač: patke, guske i prepelice.
To je divljač koja je u migraciji. Imamo divljih pataka iz domaćeg legla u našim staništima i one odu sa prvim južnim verom početkom oktobra, ali jedan broj doleće sa severa iz Švedske, Finske i drugih zemalja jer im je ovde toplije. Kod nas ima staništa za divlje patke, ribnjak je bio i biće opet, iako je pre nekoliko godina napušten. Nadamo se da će vlasnik morati da ga vrati u prvobitno stanje jer je to dragoceno stanište i odmorište za ptice, priča Uverić, koji napominje da se vodi računa o vrstama ptica koje su retke i zaštićene, kao što su pupavac, vetruške, ritske sove i druge, a u poslednje vreme viđene su i ugarske koke, koje nije bilo već decenijama.
Jovan Jančić i Kristijan Petrov dodaju da hranu za divljač ostavljaju na prirodna staništa, jer je najbolje da divljač hranu nađe u što prirodnijim uslovima.
U ovakvim zimskim uslovima smo obustavili lov i mi smo samo jedna od ekipa, jer iz čitavog udruženja svaka od 12 grupa na svom terenu gde inače lovi, obavlja prihranu divljači. Lovačko udruženje obezbeđuje dovoljno hrane, jer imamo zemljište koje je u vlasništvu udruženja i izdato u arendu koja se naplaćuje u kukuruzu, pšenici i drugoj hrani koja služi za prihranjivanje divljači kada je to najpotrebnije, naglašava Jančić.
Predsednik LU “Emil Talijan” dr Atila Agošton ističe da u lovištu ima niskih i visokih oko 60 hranilica. Niske su za sitnu divljač, gde se stavlja zrnasta hrana pre svega za jerebice, fazane i zečeve, dok se u visoke hranilice pored zrnaste hrane stavlja detelina za srneću divljač, gde navraćaju i divlje svinje.
Svake godine iznesemo sedam do osam tona zrnaste hrane i nekoliko stotina bala dateline, što doprinosi da imamo jako veliki fond srneće divljači. U zimskom periodu u našim revirima ima do 1.300 grla srneće divljači, što je jako velika populacija, koju moramo prihranjivati jer se u toku zime stvara osnova za rogovlje koje srndaći svake godine odbacuju i sad počinje da raste, naglašava Agošton.
Godišnje se u lovištu LU “Emil Talijan” odstreli oko 50 trofejnih srndaća, od kojih je lane osam bilo sa zlatnim rogovljem, kao i veći broj u srebru i bronzi.
Pretprošle godine je u novokneževačkom ataru odstreljen srndać sa trofejnim rogovima ocenjenim kao novi rekorder Srbije, nakon 31 godine. Taj trofej je ocenjen sa 209 CIC poena i trenutno je peti najkvalitetniji srndać svih vremena koji je odstreljen i ocenjen u svetu. Lovni turizam nam donosi taman toliko prihoda da udruženje preživi od jedne do druge sezone, ističe Agošton.
Tekst i foto: Milorad Mitrović
Tekst je deo projekta „Novi Kneževac u Dnevniku“, koji je sufinansirala Opština Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove Opštine.
