НА ЈАВНОМ УВИДУ ЕЛАБОРАТ О ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ТАРАША

План је сачинило Јавно предузеће за урбанизам Зрењанина, а његовом израдом очекују се позитивни ефекти, посебно са демографско-економског аспекта. Циљ је да се убрза економски развој Тараша и спречи даљи одлив становника пружањем услова за изградњу и развој малих производних погона, унапређење занатске делатности, туризма, одржавањем и унапређењем јавних зелених површина, одржавањем и изградњом неопходне мреже инфраструктуре, уз поштовање услова заштите природних добара и животне средине. Како је наведено у документу, општи циљеви израде плана су, између осталог, унапређење просторне организације и дестимулисање непланског и нерационалног коришћења земљишта, као и омогућавање уређења неизграђених површина.

„Породично становање обухвата највећу површину насеља, која износи 85,36 хектара, или 65,24 одсто од укупне површине. Објекти породичног становања су грађени углавном у прекинутом низу. Постојећи стамбени фонд у Тарашу, по величини и структури, задовољава садашње потребе становништва, с обзиром на тренд опадања броја становника. Изградња нових објеката је могућа на неизграђеним парцелама, као и на оним изграђеним, које су малог индекса заузетости”, пише у просторном плану. Када је реч о радној зони, рад и пословање је планирано на површини од 3,10 хектара, што је 2,37 одсто од укупне површине. Ова зона планирана је у северном делу села и у њој је дозвољена изградња објеката пољопривреде, производног занатства и услуга, трговине, угоститељства, комуналних садржаја, сервиса, станице за точење горива...

Демографска слика Тараша је, иначе, врло неповољна. Према попису из 2022. године, у овом селу живи 814 становника. У односу на попис из 2011. број становника се смањио за 195. Промене у старосној структури становништва су у непосредној зависности од кретања наталитета, морталитета и миграција.Једна од посебних карактеристика становништва у протеклом раздобљу био је изразито брз демографски процес старења, који је резултирао из ниске стопе наталитета. 

Село 1910. било дупло веће

Нови настанак Тараша као насељеног места започет је 1752. када је на овој локацији почело насељавање граничара са расформираних граница на обали Тисе и Мориша. Формирањем Великокикиндског српског диштрикта, Тараш се припаја 1774. српском диштрикту а 1876. је припојен Торонталској жупанији. Тараш је 1910. био велико село, под именом Тисатарош са 312 кућа и са 2.107 становника, углавном српске националности. 

Тараш је једно од најстаријих насеља на територији града Зрењанина. Под именом Торхуш спомиње се још у списима непознатог писара краља Беле из 1202. а од 1332. до 1337. налази се у списку насеља која су плаћали папски десетак. У документима између 1422. и 1439. помиње се породица Тароши, чији је један члан био угледан великаш на краљевском двору. 

Текст и фото: 

Ж. Балабан