"Муње опет" свечано отвориле дигитални биоскоп у Сомбору
СОМБОР: Као једно од изворишта кинематографије у овом делу Европе, захваљујући синеасти и заљубљенику у „покретне слике“ Ернесту Бошњаку, Сомбор је у само праскозорје „седме уметности“ почетком 20. века био у прилици да се диви овом техничком изуму.
Број биоскопа се не само повећавао, већ су се они и модернизовали. Најновије место у коме Сомборци и Сомборке могу да уживају у филмској уметности је Велика сала Културног центра „Лаза Костић“ Сомбор у којој је током викенда уприличено свечано отварање дигиталног биоскопа, који је опремљен модерним 3Д платном и најсавременијим пројектором, као и озвучењем.
Отварању су присуствовали представници Градске управе, на челу са градоначелником, Антониом Ратковићем, као и државна
секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Душанка Голубовић. Уз велики одзив сомборске публике, која је, приликом отварања, имала прилику да погледа премијеру филма „Муње: Опет!“, иначе наставка својевременог култног филма „Муње“, сомборски градоначелник је истакао да је покретање овакве културне установе од великог значаја за град.
- Оно што је свима познато да је Сомбор град културе, да ћемо ове године пети пут по реду организовати Филмски фестивал и ово је био само логичан след догађаја да биоскоп буде управо у овој сали Културног центра. Свакако да ће пуно значити свим становницима Сомбора с обзиром да сви ми највише волимо да погледамо добар филм на платну, јер је то посебан угођај - поручио је Антонио Ратковић.
У време највећег процвата биоскопа Сомбор је у једном моменту имао чак пет сала за пројекцију филмова. Поред два наменски изграђена биоскопа још између два светска рата „Народног“ и „Звезде“, филмови су се гледали и на отвореној сцени иза данашњег Дечијег одељења варошке библиотеке, али и дечијем биоскопу својевременог Пионирског дома, као и у биоскопу који је био и највећи, оном у Дому ЈНА. Друга половина 20. века је довела до гашења прво Дечијег и биоскопа на отвореном, да би прелазак из старог у нови миленијум довео до гашења оног у Дому ЈНА, док је након приватизације друштвеног предузећа за приказивање филмова „Екран“ транзицију у истој функцији преживео само, након приватизације модернизовани „Народни биоскоп”. За разлику од њега, рустикално здање биоскопа „Звезда“ претворено је прво у тржни центар, па у кладионицу.
Директорка Културног центра Весна Шашић напоменула је да је уложен озбиљан рад и труд њеног тима и свих који су укључени у реализацију овог пројекта, па је ту прилику искористила да се захвали онима који су пружили финансијску подршку, те омогућили да биоскоп доживи своје отварање.
- Пре свега желела бих да захвалим Филмском центру Србије, у првом реду, директору Гордану Матићу, што су подржали наш пројекат и доделили му средства на Конкурсу предигитализације и дигитализације биоскопа за 2020, 2021. и 2022. годину, затим и нашем оснивачу Граду Сомбору, без чије помоћи и финансијске потпоре овај пројекат не бисмо реализовали. Такође, једној посебној особи, то је Душанка Голубовић, државна секретарка за пољопривреду, водопривреду и шумарство, захваљујући којој је реконструисана Велика сала, у којој отварамо биоскоп, Мрежи киноприказивача Србије, дирекцији Сомборског филмског фестивала, тиму Културног центра и наравно, сомборској публици - закључила је директорка КЦ „Лаза Костић“ изражавајући наду да ће долазак у овај биоскоп постати уобичајена пракса њених суграђана.
М. Мћ