Мали газда тешко долази до подстицаја

Има само 23 године, односно 24. рођендан прославиће кроз месец дана, студирао је у Новом Саду две године, али је одлучио да се врати на село и настави да се бави пољопривредом- ратарством, повртарством и сточарством.

„За сада имам само козе од стоке, око четрдесетак на мужи. Што се тиче поврћа, гајим карфиол, купус, пошто сам временски ограничен, а када је реч о ратарењу, радим смену плодореда са поврћем на парцелама, пошто не радимо велике површине, те ми више одговара интензивнија пољопривреда, односно повртарство“, каже Синиша који у оквиру свог газдинства има десет јутара земље.

Док смо причали са Синишом, јарићи су одлучили да привуку сву пажњу, скакали су по штали, дворишту, са пласта сена на ограду и витлали се у круг. Као да су тражили од нашег фото-репортера Радивоја Хаџића да их слика у свим позама, тако веселе и радознале.

Синиша нам каже да је за козе и тражио пречи закуп државног земљи­шта и да се нада да ће добити део земље на јесен.

„Добио сам информацију да ће „Карнекс“ добити више од хиљаду јутара државне земље због великог фонда стоке, што ће директно угрозити младе сточаре“, каже Мали.

„С друге стране, покрајински конкурси су при крају и нисам конкурисао за оне намењене младим пољопривредницима. Нисам испуњавао услове, иако сам желео да аплицирам за опрему за прераду млека у сир и за лактофриз, односно апаратуру да би могао млеко да приближим стандарду некој мини производњи, јер тренутно све радим на традиционалан начин. Од мене се очекује да имам у закупу просторије по стандарду за производњу и да сам регистрован у АПР-у. То је за мене превелики подухват.“

Млади пољопривредници не стигну да стекну довољно, да испуне све услове за ту врсту подстицаја, а онда пређу старосну границу од 40 година. По речима Синише Малог, конкурси би морали бити прилагођени реалном стању на терену, као и подела др­жавне земље.

„„Карнекс” је годинама одустајао од земље у Врбасу и добијао мање парцеле у Куцури, али уколико сада повуку велике парцеле себи, други пољопривредници остаће ускраћени“, тврди Мали.

„Не знам тачно колико имамо пољопривредне државне земље, али када ти већи и јачи пољопривредници од мене кажу да ће бити јако мало државне земље у остатку због тих великих комбината и фарми, чему ја да се надам. Прошле године сам требао да добијем око пет хектара, то је ништа у поређењу са њихових хиљаду, јер стварно у сточном фонду имају толико стоке да добију земљу. Међутим, треба мало да се погледа и на младе пољопривреднике, да изађу у сусрет великим компанијама на другачији начин, али и помоћи младима“, напомиње Синиша Мали.

Млеко, сир, сурутка

Он додаје да откупна цена у млекари није била велика, али је то сматрао као почетком сарадње, и прихватљива с обзиром на чињеницу да је испоручивао мање количине млека.

„Плаћали су 40 динара плус пдв, и додатну премију, док је цена млека за клијенте на фарми 80 динара по литри. Цена младог сира је 600 динара по килограму, а 1.000 динара је тврди сир. Продајем и сурутку за 60 динара по литри, а када је неопходна за здравствени проблем, онда и поклањам“, каже Синиша.

Он сматра да држава може остварити бољу сарадњу са пољопривредницима и изменити правилник за доделу земље.

„Пољопривреда је тежак посао, јер морате бити на фарми нон-стоп, никада не знате шта може да се деси и увек морате бити поред животиња, хранити их ујутру, увече, обавити мужу. Између тога, неопходно је спремити храну, а ја све сам радим и већ сам се навикао да сам стално ангажован“, каже млади пољопривредник из Куцуре, који је у Новом Саду студирао пољопривредну технику на Пољпривредном факултету.

Он каже да у граду никада није желео да остане, већ је тамо боравио само због факултета, али је упоредо и радио због финансија, да би га посао повукао назад у село.

„После пар већих послова остао сам у Куцури. Нисам успео да дам услов, наишао сам и на неразумевање асистената и професора, јер сам те године излагао на Пољопривредном сајму у Новом Саду и морао сам доста времена да посветим на самом простору, односно штанду, за који сам као студент издвојио више од 100.000 динара само за закуп простора“, прича Синиша.

„Нисам допустио да тај простор буде било где, већ сам се трудио да добијем видљиво место, када већ улажем толики новац. То је била прекретница, као и посао који је код куће био све већи.“

Он очекује да ће добити помоћ Општине, јер је имао велики пех. Наиме, пси луталице упали су на фарму и изуједали козе прошле године.

„Помогли су ми тако што ми је млекара из Врбаса откупљивала млеко, али тај инцидент ми се десио када су козе биле у највећој лактацији. Од Општине сам тражио надокнаду штете, која је била велика и коју још нисам добио, али рачунам на то, јер сам много изгубио. Изуједане козе нису биле више погодне за даљу лактацију, а стресиране козе које је напало шест, седам паса изгубиле су у великој мери млеко, тако да сам ту замало изгубио и сарадњу са млекаром“, каже Синиша Мали.

Маша Стакић