Mali gazda teško dolazi do podsticaja

Ima samo 23 godine, odnosno 24. rođendan proslaviće kroz mesec dana, studirao je u Novom Sadu dve godine, ali je odlučio da se vrati na selo i nastavi da se bavi poljoprivredom- ratarstvom, povrtarstvom i stočarstvom.

„Za sada imam samo koze od stoke, oko četrdesetak na muži. Što se tiče povrća, gajim karfiol, kupus, pošto sam vremenski ograničen, a kada je reč o ratarenju, radim smenu plodoreda sa povrćem na parcelama, pošto ne radimo velike površine, te mi više odgovara intenzivnija poljoprivreda, odnosno povrtarstvo“, kaže Siniša koji u okviru svog gazdinstva ima deset jutara zemlje.

Dok smo pričali sa Sinišom, jarići su odlučili da privuku svu pažnju, skakali su po štali, dvorištu, sa plasta sena na ogradu i vitlali se u krug. Kao da su tražili od našeg foto-reportera Radivoja Hadžića da ih slika u svim pozama, tako vesele i radoznale.

Siniša nam kaže da je za koze i tražio preči zakup državnog zemlji­šta i da se nada da će dobiti deo zemlje na jesen.

„Dobio sam informaciju da će „Karneks“ dobiti više od hiljadu jutara državne zemlje zbog velikog fonda stoke, što će direktno ugroziti mlade stočare“, kaže Mali.

„S druge strane, pokrajinski konkursi su pri kraju i nisam konkurisao za one namenjene mladim poljoprivrednicima. Nisam ispunjavao uslove, iako sam želeo da apliciram za opremu za preradu mleka u sir i za laktofriz, odnosno aparaturu da bi mogao mleko da približim standardu nekoj mini proizvodnji, jer trenutno sve radim na tradicionalan način. Od mene se očekuje da imam u zakupu prostorije po standardu za proizvodnju i da sam registrovan u APR-u. To je za mene preveliki poduhvat.“

Mladi poljoprivrednici ne stignu da steknu dovoljno, da ispune sve uslove za tu vrstu podsticaja, a onda pređu starosnu granicu od 40 godina. Po rečima Siniše Malog, konkursi bi morali biti prilagođeni realnom stanju na terenu, kao i podela dr­žavne zemlje.

„„Karneks” je godinama odustajao od zemlje u Vrbasu i dobijao manje parcele u Kucuri, ali ukoliko sada povuku velike parcele sebi, drugi poljoprivrednici ostaće uskraćeni“, tvrdi Mali.

„Ne znam tačno koliko imamo poljoprivredne državne zemlje, ali kada ti veći i jači poljoprivrednici od mene kažu da će biti jako malo državne zemlje u ostatku zbog tih velikih kombinata i farmi, čemu ja da se nadam. Prošle godine sam trebao da dobijem oko pet hektara, to je ništa u poređenju sa njihovih hiljadu, jer stvarno u stočnom fondu imaju toliko stoke da dobiju zemlju. Međutim, treba malo da se pogleda i na mlade poljoprivrednike, da izađu u susret velikim kompanijama na drugačiji način, ali i pomoći mladima“, napominje Siniša Mali.

Mleko, sir, surutka

On dodaje da otkupna cena u mlekari nije bila velika, ali je to smatrao kao početkom saradnje, i prihvatljiva s obzirom na činjenicu da je isporučivao manje količine mleka.

„Plaćali su 40 dinara plus pdv, i dodatnu premiju, dok je cena mleka za klijente na farmi 80 dinara po litri. Cena mladog sira je 600 dinara po kilogramu, a 1.000 dinara je tvrdi sir. Prodajem i surutku za 60 dinara po litri, a kada je neophodna za zdravstveni problem, onda i poklanjam“, kaže Siniša.

On smatra da država može ostvariti bolju saradnju sa poljoprivrednicima i izmeniti pravilnik za dodelu zemlje.

„Poljoprivreda je težak posao, jer morate biti na farmi non-stop, nikada ne znate šta može da se desi i uvek morate biti pored životinja, hraniti ih ujutru, uveče, obaviti mužu. Između toga, neophodno je spremiti hranu, a ja sve sam radim i već sam se navikao da sam stalno angažovan“, kaže mladi poljoprivrednik iz Kucure, koji je u Novom Sadu studirao poljoprivrednu tehniku na Poljprivrednom fakultetu.

On kaže da u gradu nikada nije želeo da ostane, već je tamo boravio samo zbog fakulteta, ali je uporedo i radio zbog finansija, da bi ga posao povukao nazad u selo.

„Posle par većih poslova ostao sam u Kucuri. Nisam uspeo da dam uslov, naišao sam i na nerazumevanje asistenata i profesora, jer sam te godine izlagao na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i morao sam dosta vremena da posvetim na samom prostoru, odnosno štandu, za koji sam kao student izdvojio više od 100.000 dinara samo za zakup prostora“, priča Siniša.

„Nisam dopustio da taj prostor bude bilo gde, već sam se trudio da dobijem vidljivo mesto, kada već ulažem toliki novac. To je bila prekretnica, kao i posao koji je kod kuće bio sve veći.“

On očekuje da će dobiti pomoć Opštine, jer je imao veliki peh. Naime, psi lutalice upali su na farmu i izujedali koze prošle godine.

„Pomogli su mi tako što mi je mlekara iz Vrbasa otkupljivala mleko, ali taj incident mi se desio kada su koze bile u najvećoj laktaciji. Od Opštine sam tražio nadoknadu štete, koja je bila velika i koju još nisam dobio, ali računam na to, jer sam mnogo izgubio. Izujedane koze nisu bile više pogodne za dalju laktaciju, a stresirane koze koje je napalo šest, sedam pasa izgubile su u velikoj meri mleko, tako da sam tu zamalo izgubio i saradnju sa mlekarom“, kaže Siniša Mali.

Maša Stakić