Ловци ће чувати млада стабла

само део посла, јер је поменутим пројектом предвиђено да покрај путева буде засађено више хиљада садница дрвећа. Заменик председника општине Матија Ковач појашњава да је локална самоуправа лане од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство добила средства за пошумљавање 17 хектара државног пољопривредног земљишта и да је после тога спроведена јавна набавка за садни материјал и заштитну мрежу.

- Посао је поверен Јавном предузећу „Комуналац“, које ће највероватније већ у марту, чим стање на терену то дозволи, посадити дрвеће на свих седамнаест хектара. Реч је о три велике парцеле, две у катастарској општини Нови Бечеј и једној у Куману. Тиме ћемо направити историјски помак у пошумљавању општине – истиче Ковач.

По годишњем програму који би требало да буде израђен до 31. марта, општина ће одвојити додатне парцеле за пошумљавање и постављање ветрозаштитних појасева који су, искуство је показало, веома битни у току временских непогода, јер спречавају да јак ветар наноси снег на коловозе и тако блокира саобраћај. Осим тога, они побољшавају микро климу и обезбеђују уточиште за дивљач. Ковач додаје да би годишње требало да буде пошумљено по 15 – 20 хектара.

- Није наша обавеза само да посадимо дрвеће, већ и да сачувамо засаде, и зато пројекат обухвата њихову петогодишњу негу. За тај посао нам је потребно велико искуство, као и људство и механизација, а ми смо, у сваком случају, спремни за то. Економска ситуација је тешка и верујем да ће стабла дрвета, која ће током година оснаживати, бити на мети оних који ће желети да их незаконито отуђе – каже Ковач и подвлачи да ће пољочувари и ловци водити рачуна о засадима.

Како сазнајемо у локалној самоуправи, пошумљавају се само делови парцела уз локалне путеве, јер за државне путеве првог и другог реда важе изузетно строги услови које прописује њихов управљач – Јавно предузеће „Путеви Србије“. Такође, саднице се постављају на површине с нижим квалитетом земљишта.

Ж. Балабан

Топола уз подземне воде

Сади се углавном на земљи која је до сада коришћена за сенокос. Једна парцела налази се на потезу до Новог Бечеја, на Љутову, и често је оптерећена подземним водама. Предвиђено је да ту буде засађена топола, у складу са елаборатом Института за низијско шумарство. А, на теренима који су тешко приступачни, односно водоплавни, сади се храст и друге специјалне врсте. Општинари су гледали да не користе пољопривредно земљиште које је идеално за пољоприведну производњу, него оне парцеле које остају ван лицитације.