Lovci će čuvati mlada stabla

samo deo posla, jer je pomenutim projektom predviđeno da pokraj puteva bude zasađeno više hiljada sadnica drveća. Zamenik predsednika opštine Matija Kovač pojašnjava da je lokalna samouprava lane od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobila sredstva za pošumljavanje 17 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta i da je posle toga sprovedena javna nabavka za sadni materijal i zaštitnu mrežu.

- Posao je poveren Javnom preduzeću „Komunalac“, koje će najverovatnije već u martu, čim stanje na terenu to dozvoli, posaditi drveće na svih sedamnaest hektara. Reč je o tri velike parcele, dve u katastarskoj opštini Novi Bečej i jednoj u Kumanu. Time ćemo napraviti istorijski pomak u pošumljavanju opštine – ističe Kovač.

Po godišnjem programu koji bi trebalo da bude izrađen do 31. marta, opština će odvojiti dodatne parcele za pošumljavanje i postavljanje vetrozaštitnih pojaseva koji su, iskustvo je pokazalo, veoma bitni u toku vremenskih nepogoda, jer sprečavaju da jak vetar nanosi sneg na kolovoze i tako blokira saobraćaj. Osim toga, oni poboljšavaju mikro klimu i obezbeđuju utočište za divljač. Kovač dodaje da bi godišnje trebalo da bude pošumljeno po 15 – 20 hektara.

- Nije naša obaveza samo da posadimo drveće, već i da sačuvamo zasade, i zato projekat obuhvata njihovu petogodišnju negu. Za taj posao nam je potrebno veliko iskustvo, kao i ljudstvo i mehanizacija, a mi smo, u svakom slučaju, spremni za to. Ekonomska situacija je teška i verujem da će stabla drveta, koja će tokom godina osnaživati, biti na meti onih koji će želeti da ih nezakonito otuđe – kaže Kovač i podvlači da će poljočuvari i lovci voditi računa o zasadima.

Kako saznajemo u lokalnoj samoupravi, pošumljavaju se samo delovi parcela uz lokalne puteve, jer za državne puteve prvog i drugog reda važe izuzetno strogi uslovi koje propisuje njihov upravljač – Javno preduzeće „Putevi Srbije“. Takođe, sadnice se postavljaju na površine s nižim kvalitetom zemljišta.

Ž. Balaban

Topola uz podzemne vode

Sadi se uglavnom na zemlji koja je do sada korišćena za senokos. Jedna parcela nalazi se na potezu do Novog Bečeja, na Ljutovu, i često je opterećena podzemnim vodama. Predviđeno je da tu bude zasađena topola, u skladu sa elaboratom Instituta za nizijsko šumarstvo. A, na terenima koji su teško pristupačni, odnosno vodoplavni, sadi se hrast i druge specijalne vrste. Opštinari su gledali da ne koriste poljoprivredno zemljište koje je idealno za poljoprivednu proizvodnju, nego one parcele koje ostaju van licitacije.