ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СУНЧАНЕ ЈЕСЕНИ ЖИВОТА” У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ Уметници сликали за своје сениоре

До недавно ова занимљива ликовна колонија је имала своја два годишња издања, пошто су се у различитим терминима окупљали сликарке и сликари, али се од овог формата окупљања креативаца одустало, па су и ове године они стварали заједно у, како сами наглашавају, готово породичној атмосфери.

- Ја сам од прве колоније учесница овог окупљања ликовних уметника без разлике да ли се ради о академским сликарима или онима који немају формално образовање тог типа, али без изузетка се професионално баве сликарством – говори Верица Чупић из Бачког Јарка, која као једну од великих предности ликовне колоније, за разлику од многих других које се организују у нашој и земљама региона, наводи то да се ни у једном моменту од стране организатора није наметала тема која би требало да доминира делима. – Тематика није одређена, али сама атмосфера и амбијент ове установе на неки начин је диктира, мада се распон стила нашег стваралаштва креће од апстракције до реализма. Мене фасцинира фигурално сликарство, а емотивно ме инспиришу сами житељи Геронто центра који не пропуштају да и по неколико пута обиђу учеснике колоније, прокоментаришу наш рад или просто ћутке уживају у чину креације.

Верица Чупић не пропушта да нагласи и предусретљивост самих домаћина, запослених у Геронтолошком центру на челу са њиховим директором Зораном Дрчом, са чиме се слаже и Љиљана Недељков, уметница из Бачке Паланке која је такође својеврсни ветеран окупљања на овој ликовној колонији.

- Домаћини, било да јер реч и запосленима од сервирке до директора или становницима дома, чине све да доживимо ово окупљање као окупљање једне велике породице, па и наше слике због тога просто сијају – тумачи утицај амбијента Љиљана, додајући да свему томе доприноси и чињеница да сликари долазе из разних градова, при чему је половина из града домаћина, Сомбора.

Редовни учесници и сликари из Врбаса

Од самог почетка редовни учесници ликовне колоније сомборског Геронтолошког центра су и уметници из Врбаса, који се у свом граду окупљају око тамошњег Културног центра, али и Удружења ликовних стваралаца „Атеље 05“, чији формални председник Драган Симић инсистира на томе да се избор учесника колоније из њиховог града увек руководи тиме да након сликарског окупљања иза њих Геронтолошком центру остану што квалитетнија дела.

- Што због нас самих, нашег удружења, а што због самог организатора трудимо се да увек на колонију дођу етаблирани и награђивани сликари, како би након овог тродневног окупљања остала што квалитетнија дела која украшавају холове и собе станара у Геронтолошком центру – вели Симић – Један од битних фактора је и то што сви учесници, лишени вишка сујете, донекле неизбежне када је у питању уметност, управо у интеракцији са колегама али и онима који у овом дому раде или живе, креативно напредују, па управо због тога сваке године поведемо и једног новог, младог и неафирмисаног колегу или колегиницу.

Док у великој сали у којој стварају одзвањају тонови свевременског музичког хита Глорије Гејнор „И will сурвиве” ( „Преживећу“), неки од уметника удубљени у своје мисли раде на платнима, а нису ретки ни они који заразни рефрен овог хита користе да заплешу или пак да уз шољицу кафе и сок размењују искуства.

- Када радите у атмосфери у којој сви, али дословно сви запослени и корисници услуга Геронтолошког центра пазе на вас као на властито дете, заиста не бих имала ништа против да се оваква колонија организује ни два пута годишње – не крије своје утиске сомборска сликарка Саша Вулић, коју са суграђанком, сликарком Милом Алексић прекидамо у ћаскању са колегиницама из Врбаса, Маријом Николић и Јулијом Ђокић, такође редовним учесницама овог сликарског саборовања.

- Уметност оплемењује животе људи, било да се ради о онима у поодмаклој животној доби или деци којој смо наставници и професори – заједнички је закључак свих учесника ове ликовне колоније који сублимира Кристина Бења, њен учесник већ пет година за редом. – Када мало боље размислите, вековима земље и народи се спомињу пре свега по својим уметницима, научницима, једном речју креативцима а не по онима који не остављају ништа лепо иза себе.

Слике створене на овој колонији неће чамити у неком депоу, већ ће наставити свој живот на зидовима соба и холова једне од најхуманијих установа у овом делу земље, духовно обогаћујући људе у сунчаној јесени живота.

Текст и фото: М. Миљеновић