LIKOVNA KOLONIJA „SUNČANE JESENI ŽIVOTA” U GERONTOLOŠKOM CENTRU Umetnici slikali za svoje seniore

Do nedavno ova zanimljiva likovna kolonija je imala svoja dva godišnja izdanja, pošto su se u različitim terminima okupljali slikarke i slikari, ali se od ovog formata okupljanja kreativaca odustalo, pa su i ove godine oni stvarali zajedno u, kako sami naglašavaju, gotovo porodičnoj atmosferi.

- Ja sam od prve kolonije učesnica ovog okupljanja likovnih umetnika bez razlike da li se radi o akademskim slikarima ili onima koji nemaju formalno obrazovanje tog tipa, ali bez izuzetka se profesionalno bave slikarstvom – govori Verica Čupić iz Bačkog Jarka, koja kao jednu od velikih prednosti likovne kolonije, za razliku od mnogih drugih koje se organizuju u našoj i zemljama regiona, navodi to da se ni u jednom momentu od strane organizatora nije nametala tema koja bi trebalo da dominira delima. – Tematika nije određena, ali sama atmosfera i ambijent ove ustanove na neki način je diktira, mada se raspon stila našeg stvaralaštva kreće od apstrakcije do realizma. Mene fascinira figuralno slikarstvo, a emotivno me inspirišu sami žitelji Geronto centra koji ne propuštaju da i po nekoliko puta obiđu učesnike kolonije, prokomentarišu naš rad ili prosto ćutke uživaju u činu kreacije.

Verica Čupić ne propušta da naglasi i predusretljivost samih domaćina, zaposlenih u Gerontološkom centru na čelu sa njihovim direktorom Zoranom Drčom, sa čime se slaže i Ljiljana Nedeljkov, umetnica iz Bačke Palanke koja je takođe svojevrsni veteran okupljanja na ovoj likovnoj koloniji.

- Domaćini, bilo da jer reč i zaposlenima od servirke do direktora ili stanovnicima doma, čine sve da doživimo ovo okupljanje kao okupljanje jedne velike porodice, pa i naše slike zbog toga prosto sijaju – tumači uticaj ambijenta Ljiljana, dodajući da svemu tome doprinosi i činjenica da slikari dolaze iz raznih gradova, pri čemu je polovina iz grada domaćina, Sombora.

Redovni učesnici i slikari iz Vrbasa

Od samog početka redovni učesnici likovne kolonije somborskog Gerontološkog centra su i umetnici iz Vrbasa, koji se u svom gradu okupljaju oko tamošnjeg Kulturnog centra, ali i Udruženja likovnih stvaralaca „Atelje 05“, čiji formalni predsednik Dragan Simić insistira na tome da se izbor učesnika kolonije iz njihovog grada uvek rukovodi time da nakon slikarskog okupljanja iza njih Gerontološkom centru ostanu što kvalitetnija dela.

- Što zbog nas samih, našeg udruženja, a što zbog samog organizatora trudimo se da uvek na koloniju dođu etablirani i nagrađivani slikari, kako bi nakon ovog trodnevnog okupljanja ostala što kvalitetnija dela koja ukrašavaju holove i sobe stanara u Gerontološkom centru – veli Simić – Jedan od bitnih faktora je i to što svi učesnici, lišeni viška sujete, donekle neizbežne kada je u pitanju umetnost, upravo u interakciji sa kolegama ali i onima koji u ovom domu rade ili žive, kreativno napreduju, pa upravo zbog toga svake godine povedemo i jednog novog, mladog i neafirmisanog kolegu ili koleginicu.

Dok u velikoj sali u kojoj stvaraju odzvanjaju tonovi svevremenskog muzičkog hita Glorije Gejnor „I will survive” ( „Preživeću“), neki od umetnika udubljeni u svoje misli rade na platnima, a nisu retki ni oni koji zarazni refren ovog hita koriste da zaplešu ili pak da uz šoljicu kafe i sok razmenjuju iskustva.

- Kada radite u atmosferi u kojoj svi, ali doslovno svi zaposleni i korisnici usluga Gerontološkog centra paze na vas kao na vlastito dete, zaista ne bih imala ništa protiv da se ovakva kolonija organizuje ni dva puta godišnje – ne krije svoje utiske somborska slikarka Saša Vulić, koju sa sugrađankom, slikarkom Milom Aleksić prekidamo u ćaskanju sa koleginicama iz Vrbasa, Marijom Nikolić i Julijom Đokić, takođe redovnim učesnicama ovog slikarskog saborovanja.

- Umetnost oplemenjuje živote ljudi, bilo da se radi o onima u poodmakloj životnoj dobi ili deci kojoj smo nastavnici i profesori – zajednički je zaključak svih učesnika ove likovne kolonije koji sublimira Kristina Benja, njen učesnik već pet godina za redom. – Kada malo bolje razmislite, vekovima zemlje i narodi se spominju pre svega po svojim umetnicima, naučnicima, jednom rečju kreativcima a ne po onima koji ne ostavljaju ništa lepo iza sebe.

Slike stvorene na ovoj koloniji neće čamiti u nekom depou, već će nastaviti svoj život na zidovima soba i holova jedne od najhumanijih ustanova u ovom delu zemlje, duhovno obogaćujući ljude u sunčanoj jeseni života.

Tekst i foto: M. Miljenović