Котрљање равницом: На пуњењу теглица реном лако се заплаче

Воће и поврће на песку често иду заједно, а Шомођи објашњава да се тако мора.

- Неповољне временске прилике утичу на производњу па су и ове сезоне већ убрале део рода у воћарству, па се бавимо и поврћем, које је извесније јер је доле на земљи. Већа је извесност у производњи поврћа, само нема никаквих гаранција за цене, да ли ће се лепо зарадити или радити тек толико да се преживи у ишчекивању неке исплативије сезоне - каже Шомођи.

Газдинство Шомођи привређује на око 14 хектара, од чега има четири и по хектара воћњака, око три хектара је под поврћем, остало су сунцокрет и остале ратарске културе. Баве се прерадом рена, такође и цеђењем сока јабука и његовом продајом у свежем стању, а посетиоцима су у салашарском амбијенту отворили и простор етно забавног парка.  

- Газдинство није велико, али с обзиром да се бавимо воћарством и повртарством, посла има знатно више, од оних који се баве само ратарством. У повртарству се највише бавимо производњом рена и кромпира. Под реном је два и по хектара, што је прилично тешка производња, јако дубоко треба орати, правити банкине и садити, а то захтева доста радне снаге. Пробали смо са машинском садњом, али су ефекти били знанто слабији, па јако пуно трошка имамо за ручну садњу - објашњава Шомођи.

Садња се обавља у марту и априлу, а љути корен се вади у октобру. Рен се вади великим тректором, снаге преко стотину коња, јер се са слабијим посао не може обављати, јер плуг треба да иде на дубину од око 60 до 70 центиметара. Део рода корена рена прода се на кванташу у Новом Саду, а добар део се преради и спакован у теглице налази пут до муштерија.

- На нашем песковитом земљишту роди три и по до четири тоне корена по хектару и све зависи да ли је сезоне сушна или има довољно падавина, али на квалитетнијем земљишту рађа виши. Ми имамо само њиве на песку и томе се прилагођавамо. Прошле године се килограм корена рена који није баш био најбољег квалитета продавао за 200 до 250 динара, квалитетнији за 300 до 350, а првокласни и за 400 динара. У преради и паковању у теглице има пуно посла, међутим, већа је и зарада, али је највећи проблем обезбеђење радне снаге за пуњење теглица - каже Шомођи.

У преради корен се пере, потом ољушти ручно као кромпир, јер мора да има чисту белу боју. Од љутине уситњеног рена, који се припреми за пуњење теглица, сузе очи, па се често дешава да радници дођу, некако издрже дан или два плачући, па одустају.

- Људи хоће да раде, спремни смо и више да платимо, али када дођу и испробају одустану. Једноставно, кажу, извини Јаноше, ово не можемо да радимо, тако да када све урадимо, не знамо како ћемо рен упаковати у теглице, јер због љутине и плакања, тешко је наћи ко ће да ради на флаширању - јада се Шомођи.

Газдинство породице Шомођи се производњом и прерадом рена бави већ две деценије и има тржиште, муштерије знају какве су теглице и да је у њима квалитетан производ.

Искуства у рентабилности производње кромпира су шаролика, јер може да се прођу добро и донесе екстра зараду, али дешава се да цена буде будзашто, па и да се баца. Јанош Шомођи прича да управо због тих осцилација на тржишту кромпира, лане га уопште нису садили, јер су га prеthodnе сезоне скоро yabе дали...

Од воћа газдинство Шомођи има засад трешања на два, вишње и шљиве су на један хектар, колико је и под виновом лозом, а свега пола јутра је под старим засадом јабука, који након ове сезоне планира да искрчи. Јабуке сецкају, па сок цеде у преси за грожђе. Продаје се у свежем стању и тражен је, пошто је природни без конзерванса и икаквих додатака, јер ако се чува у фрижидеру може тако да се конзумира и до три недеље, без икаквих проблема. Јаноша и Тимеу Шомођи смо са понудом сока од јабуке, цеђеног на лицу места затекли на “Фестивалу трактора” у Трешњевцу. Јабуке из прошле бербе нису на цени, па се из њих некако добит мора исцедити продајом сока.

- Плантажа трешања и вишања су старости три, односно четири године и сада доспевају на род у интензивнијој савременој производњи. Саднице сам узео из Италије, биле су скупе 11 евра комад, али исплатиће се. Већ у другој години имао сам род трешања. Трешње су изузетног квалитета, плодова од три центиметра па и крупнијих, па се прва класа прораје за 350 динара килограм. Прошле године килограм вишања на велико смо продавали по 180 динара, а ове сезоне ћемо видети како ће бити, када почне берба - каже Шомођи.

Текст и фото: Милорад Митровић