Kotrljanje ravnicom: Na punjenju teglica renom lako se zaplače

Voće i povrće na pesku često idu zajedno, a Šomođi objašnjava da se tako mora.

- Nepovoljne vremenske prilike utiču na proizvodnju pa su i ove sezone već ubrale deo roda u voćarstvu, pa se bavimo i povrćem, koje je izvesnije jer je dole na zemlji. Veća je izvesnost u proizvodnji povrća, samo nema nikakvih garancija za cene, da li će se lepo zaraditi ili raditi tek toliko da se preživi u iščekivanju neke isplativije sezone - kaže Šomođi.

Gazdinstvo Šomođi privređuje na oko 14 hektara, od čega ima četiri i po hektara voćnjaka, oko tri hektara je pod povrćem, ostalo su suncokret i ostale ratarske kulture. Bave se preradom rena, takođe i ceđenjem soka jabuka i njegovom prodajom u svežem stanju, a posetiocima su u salašarskom ambijentu otvorili i prostor etno zabavnog parka.  

- Gazdinstvo nije veliko, ali s obzirom da se bavimo voćarstvom i povrtarstvom, posla ima znatno više, od onih koji se bave samo ratarstvom. U povrtarstvu se najviše bavimo proizvodnjom rena i krompira. Pod renom je dva i po hektara, što je prilično teška proizvodnja, jako duboko treba orati, praviti bankine i saditi, a to zahteva dosta radne snage. Probali smo sa mašinskom sadnjom, ali su efekti bili znanto slabiji, pa jako puno troška imamo za ručnu sadnju - objašnjava Šomođi.

Sadnja se obavlja u martu i aprilu, a ljuti koren se vadi u oktobru. Ren se vadi velikim trektorom, snage preko stotinu konja, jer se sa slabijim posao ne može obavljati, jer plug treba da ide na dubinu od oko 60 do 70 centimetara. Deo roda korena rena proda se na kvantašu u Novom Sadu, a dobar deo se preradi i spakovan u teglice nalazi put do mušterija.

- Na našem peskovitom zemljištu rodi tri i po do četiri tone korena po hektaru i sve zavisi da li je sezone sušna ili ima dovoljno padavina, ali na kvalitetnijem zemljištu rađa viši. Mi imamo samo njive na pesku i tome se prilagođavamo. Prošle godine se kilogram korena rena koji nije baš bio najboljeg kvaliteta prodavao za 200 do 250 dinara, kvalitetniji za 300 do 350, a prvoklasni i za 400 dinara. U preradi i pakovanju u teglice ima puno posla, međutim, veća je i zarada, ali je najveći problem obezbeđenje radne snage za punjenje teglica - kaže Šomođi.

U preradi koren se pere, potom oljušti ručno kao krompir, jer mora da ima čistu belu boju. Od ljutine usitnjenog rena, koji se pripremi za punjenje teglica, suze oči, pa se često dešava da radnici dođu, nekako izdrže dan ili dva plačući, pa odustaju.

- Ljudi hoće da rade, spremni smo i više da platimo, ali kada dođu i isprobaju odustanu. Jednostavno, kažu, izvini Janoše, ovo ne možemo da radimo, tako da kada sve uradimo, ne znamo kako ćemo ren upakovati u teglice, jer zbog ljutine i plakanja, teško je naći ko će da radi na flaširanju - jada se Šomođi.

Gazdinstvo porodice Šomođi se proizvodnjom i preradom rena bavi već dve decenije i ima tržište, mušterije znaju kakve su teglice i da je u njima kvalitetan proizvod.

Iskustva u rentabilnosti proizvodnje krompira su šarolika, jer može da se prođu dobro i donese ekstra zaradu, ali dešava se da cena bude budzašto, pa i da se baca. Janoš Šomođi priča da upravo zbog tih oscilacija na tržištu krompira, lane ga uopšte nisu sadili, jer su ga prethodne sezone skoro yabe dali...

Od voća gazdinstvo Šomođi ima zasad trešanja na dva, višnje i šljive su na jedan hektar, koliko je i pod vinovom lozom, a svega pola jutra je pod starim zasadom jabuka, koji nakon ove sezone planira da iskrči. Jabuke seckaju, pa sok cede u presi za grožđe. Prodaje se u svežem stanju i tražen je, pošto je prirodni bez konzervansa i ikakvih dodataka, jer ako se čuva u frižideru može tako da se konzumira i do tri nedelje, bez ikakvih problema. Janoša i Timeu Šomođi smo sa ponudom soka od jabuke, ceđenog na licu mesta zatekli na “Festivalu traktora” u Trešnjevcu. Jabuke iz prošle berbe nisu na ceni, pa se iz njih nekako dobit mora iscediti prodajom soka.

- Plantaža trešanja i višanja su starosti tri, odnosno četiri godine i sada dospevaju na rod u intenzivnijoj savremenoj proizvodnji. Sadnice sam uzeo iz Italije, bile su skupe 11 evra komad, ali isplatiće se. Već u drugoj godini imao sam rod trešanja. Trešnje su izuzetnog kvaliteta, plodova od tri centimetra pa i krupnijih, pa se prva klasa proraje za 350 dinara kilogram. Prošle godine kilogram višanja na veliko smo prodavali po 180 dinara, a ove sezone ćemo videti kako će biti, kada počne berba - kaže Šomođi.

Tekst i foto: Milorad Mitrović