КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ На фарми свиња тове се губици

Носилац газдинства Жолт Бичкеи (50) је у паорлуку од малена, под истим салашарским кровом је и отац Ференц, а вредни салашари су одувек били опредељени да сачувају и унапређују оно што имају и што је поштеним радом стечено.

- У пољопривреди видимо будућност, јер смо салашарски пољопривредни крај и поносан сам што сам шеста генерација на салашу. Сину Балинту је тек десет година, тако да стасава и седма генерација, већ се укључује у послове па се трудимо и верујемо да ће остати на салашу и наставити традицију салашарског пољопривредног газдинства - уверен је Жолт Бичкеи, напомињући да и ћеркица Петронела (13) воли живот на салашу и помаже, а хвали и супругу Ангелу да када је он на њиви обавља послове на фарми.  

- У приступу пољопривреди требало би много тога да се промени, да би се поправио положај пре свега малих и средњих пољопривредних газдинстава - сматра Бичкеи. - Мислим да у последње врерме не иде баш како би требало и требало би да аграрну политику воде они који се у њу разумеју. Мој утисак је да су већ дуже време погрешни људи на погрешним местима, немају много везе са пољопривредом, а они нам кроје судбину. На пример, овог лета када пољопривреду погађа суша не одступа се у наплати одводњавања. Од почетка године јако мало смо имали падавина и није баш имало шта да се одводњава, немамо каналску мрежу за наводњавање наших ораница, па плаћањем одводњавања само некоме пунимо yеpovе, а користи немамо.

За сигурнију ратарску производњу у атару нема канала, па поједина газдинства излат траже у бушењу бунара из којих наводњавају усеве, међутим, Бичкеи је против тога да се пијаћа вода користи за те сврхе.  У атару Долина и околини је велики број нафтних бушотина, па наш саговорник забринут да експлоатацијом сирове нафте не остану без пијаће воде, поготово што је приметно да је у односу на ранији период, можда и због тога или климатских промена, водоносни слој опао за метар до два.  

Бичкеи је незадовољан и политиком субвенционирања, потсетивши да када је кренуло давање субвенција износила је 14.000 динара по хектару, али се тај износ из године у годину смањивао на свега 4.000 динара, што сматра да је недовољно.. У ратарској производњи газдинство породице Бичкеи због потребе свињогојске фарме заступљени су кукуруз, јечам, пшеница и значајније  место је заузела уљана репица.

- Под уљаном репицом било је 18 јутара и хвала богу ове сезоне то је изгледа најисплативији део ратарске производње. Остварен је добар принос, јер смо убрали 2,3 до 2,5 тоне по јутру, а постизана је цена од 60 до 65 динара за килограм, већ у зависности ко је када могао да прода род. Под јечмом и пшеницом је било по десет јутара и приноси су били доста добри. Јечам хибридне сорте “Sinyеntе” на огледној парцели је по јутру родио 4,3 тоне, а род пшенице нисмо стигли да меримо, све сам лагеровао на тавану. Код осталих ратарских култура ефекат суше ћемо видети тек на крају када почне берба кукуруза. Под кукурузом је око 20 јутара. Нисам густо сејао хибриде кукуруза сорте БЦ, које сејем већ десетак година. Иако је баш у фази цветања биле су тропске врелине, видим да су клипови доста добро понели и још би помогло ако би што пре било кише ових дана - сумира учинак у ратарској производњи Жолт Бичкеи. 

Уз ратарску производњу породица Бичкеи има заокружен циклус у свињарству, од узгоја двадесетак крмача од којих се годишње испоручи око 300 товљеника.

- Због кризе која је погодила свињарство, сада је најбоље ништа не стављати на папир и не рачунати, јер како год се изведе ралуница губитак је евидентан. Тренунто је губитак по товљенику 5.000 динара, ако се има у виду да је откупна цена товљеника сада 165 динара. Годинама већ товљенике испоручујем кланици “Универекспорт”, имам сопствену вагу и бар што се тога тиче нама проблема. Пратио сам шта се догађа са захтевима удружења одгајивача свиња због настале кризе и колико видим, пун је таван обећања да ће се стање поправити. Од обећања не можемо да живимо, ако се овако настави даље, пашћемо на још ниже гране. Откупне цене товљеника морале би бити реалније да немамо губитака. Највећи проблем је увоз и оно што се увози, поготово када до нас допиру информације какво се месо се увози. Имамо све услове и могућности да из сопствене производње подмиримо потребе и требало би штити домаће произвођаче и производњу - предочава Жолт Бичкеи.    

Текст и фото: Милорад Митровић