Котрљање равницом: Цену јагњетине поправио извоз за Израел

Директор ПШ Сента Јосип Чешљар, који се бави овчарством, каже да су у стадима заступљене овце расе “виртемберг”, “ил де франс”, “цигаје”, има и “шаролеа” и “сафолка”, али да су већина мелези ових раса.

- Овчарство је на нашем подручју, захваљујући подстицајним средствима Министасртва пољопривреде које се примењују последњих година у експанзији, како у газдинствима која држе приплодна и уматичена грла, тако и тамо где се држе мелези различитих раса – истиче Чешљар.

Експанзија у овчарству је подстакнута годишњим стимулансом сваког уматиченог грла са 7.000 динара, али према тврдњама Чешљара, и новим трендовима у откупу јагњади. Он додаје да су се са откупом појавили Израелци, па је прва тура јагњади тежине 20 до 30 килограма откупљивана од овдашњих овчара по 10.000 динара, те да су на терену управо откупљивачи у другој тури такође за испоруку за Израел, уз неке новине:

- За јагњад од 25 до 35 килограма сада се нуди 320 динара, што је за наше услове добра цена, међутим када су се јагњад товарила у prеthodnoj тури, поједини произвођачи су за килограм живе ваге постигли и 500 динара. Бавим се овчарством већ 17 година, таква цена никада није била – каже Чешљар.

Услови за откуп јагњади у другој тури за извоз у Израел су кориговани, јер су наводно имали губитке у транспорту мањих јагањаца, па је понуђена цена од 320 динара, а плус се обезбеђује документација којом произвођачи могу да остваре субвенцију од 2.000 динара од државе, тако да према уверавању Чешљара има рачунице. На подручју северног Потисја за извоз јагњади у Израел директним контактима са фирмом из Темерина обављају произвођачи, док откупљивачи из Адорјана и других места јагњад преузимају за домаће кланичаре.

- Сада је већ мала разлика у цени коју нуди фирма која откупљује за извоз и ови који откупљују за домаће кланичаре, из тог разлога што су домаћи кланичари увидели да ће остати без јагњетине са ценом по којој су досад плаћали. У сваком случају, ово је добар сигнал за овчаре. Уочи празника јагњетина је у месницама стајала око 700 динара, а појединачно уколико сада неко жели да купи јагње не може да се нађе испод 350 до 400 динара за килограм живе ваге. Овчари немају сада интерес да продају на мало по једно грло, када на велико добијају солидних 320 динара, па са субвенцијом од 2.000 динара за јагње од 30 килограма постижу 380 динара по килограму – објашњава Чешљар.

Сезона стриже оваца је почела, јер по традицији креће када почне цветање багрема око Ђурђевдана, а људи који се баве овим послом наплаћују углавном 150 динара по грлу, мада има оних који за свој труд добијају 200, па и 250 динара ако се поред стриже руна животињама орежу и папци, што је такође неопходно обавити и од користи је за животиње, да не би шантале на пашњацима.

Поједине екипе које раде стрижу, посао обављају и у замену за руно јер је у односу не период када се вуна тешко могла продати, никоме није требала и била баласт, сада много боље. Јер, за килограм белог руна може се добити и 90 динара, а ако се има у виду да овце расе винтемберг дају у просеку око три килограма руна, стрижа за вуну је тренутно исплативија.

Услова за унапређење и развој овчарства у Потисју има, јер у већини места има могућности за испашу. Чешљар напомиње да, захваљујући локалним самоуправама, пре свега у чоканској општини, где су највеће пашњачке површине и нешто мало мање у кањишкој и сенћанској општини, предуслова за напасање на пашњацима има.

- За ову сезону блажа зима погодовала је пашњацима, трава је издашна и верујем да ће тако бити и надаље, ако буде кише која се најављује, до првих откоса у жетви, када сви чобани стада селе на стрњишта. По Закону о враћању утрина и пашњака селима на коришћење из 1992. године, који је на снази, житељи насеља којима су пашњаци враћени, говорим конкретно о Остојићеву где живим, не плаћају никакву надокнаду. Власници стада имају једино трошак за чобана, а већ денецијама уназад кошта 10 евра по овци у пашној сезони. И по закону и по одлукама које доносе локалне самоуправе овце се напасају од 1. априла до 1. новембра, тако да за тих седам месеци чобан нас толико кошта, а уколико случајно нема воде на пашњаку потребно је изнети и коју цистерну воде за напајање стада – сазнајемо од Чешљара.

Чоканска цигаја је аутохтона раса оваца са потиских пашњака, а према речима Чешљара, ситуација са опстанком стада цигаја иде набоље. Управо још седам пољопривредних газдинстава која се баве овчарством добијају право за уматичење, па ће у чоканској општини уместо досадашња три бити 10 регистрованих газдинстава узгајивача чоканске цигаје, са укупним потенцијалом од око 800 грла. На северу Баната пољопривредници са подручја Кикинде и Мокрина такође имају још неколико стотина уматичених грла чоканске цигаје, захваљујући томе што су приплодне овнове набављали од овчара са подручја чоканске општине.

- Моје стадо чоканске цигаје је око 140 грла и из искуства знам да је ова раса веома захвална на нашим банатским пашњацима, јер је ту и настајала. Селекција је вршена још у време велепоседника Ледерера, касније су наставили наш чувени чобан Банка бачи и стручњаци попут Мике Бранкова у Пољопривредном газдинству “Рит”, који се изборио да се призна као аутохтона раса чоканска цигаје. Тада је ова раса ушла у систем генетских ресурса наше државе. Нема боље овце на овим слатинастим банатским пашњацима. Реч је о отпорној овци, даће вам јагње, неће ошантати без обзира да ли је сезона кишовита или сушна, није захтевна са негом и са исхраном. Лако се јагњи, има добар матерински инстинкт, а јагњад само са мало квалитетнијом исхраном за 90 дана достижу тежину од 26-27 килограма. Моје искуство је да нема толико муке око јагњади јер нису лења, још док су мокра одмах након јагњења устаје и овца га прихвата – указује на особине чоканске цигаје Чешљар.

Текст и фото: Милорад Митровић