КОРОНА НЕ РЕМЕТИ УСТАЉЕНЕ НАВИКЕ НА СЕЛУ Бомбонама на цветоједе

Сада када су укинути сви они садржаји који градовима дају предност, многи би се радо мењали са становницима села.

Пензионер Илија Трбојевић Карингтон, председник Удружења ратних војних инвалида општине Тител, не одриче се својих устаљених навика и обавеза ка је реч о окућници у којој је све као под конац. Воћке су орезане, прскане и окречене, ограда затегнута, двориште чисто и ређено..

.Приметили смо да је окречена чак и бандера на којој су жице за кабловску телевизију и интернет, па нам је он шеретски одговорио да тако побољшава интернет, како би лакше путем скајпа разговарао са сином који живи у Француској. Иако инвалид и човек у озбиљним годинама, не напушта га оптимизам и ведар дух.

Затекли смо га у „лову” на рутаве бубе, цветоједе који на воћу чине велику штету. То су инсекти тврдокрилци, величином и обликом помало слични крилатој златици. Они поједу прашнике и тучак цвета и онеспособе га за оплодњу. О Карингтону као упорном и успешном ловцу на рутаве бубе, „Дневник” је пре годину дана објавио опширан чланак који су преузели и неки стручни часописи. Показујући улов, Илија даје савете како се успешно одупрети најезди ових штеточина.

- Најбоље је у пластичну посуду, по могућности плаве или беле боје, улити извесну количину воде и додати бронхи бомбоне или млевени анис, или пак прашак за веш интезивног мириса. Идући за тим мирисима, цветоједи упадну у воду – вели Илија. – Из непознатог разлога цветоједе највише привлачи посуда плаве боје. Рутаву бубу (Трипонота хирта), јако је тешко уништити хемијским средствима, а ако би то и успели, начинићемо велику штету пчелама, али и воћу. Ради се о томе да ће јаки отрови уништити пчеле, или ће их одбити за њих непријатан мирис отрова. Цветови воћке  ће у оба случаја остати неоплођени и резултат ће у сваком случају бити лош и за пчеларе и воћаре.

Други начин борбе против рутавих буба је спорији и тежи. Тако пензионер Саван Жилић, бубе са својих стабала скида ручно. Ове године цветоједи су напали воће у нешто мањем броју него лане, а ипак довољно да угрозе овогодишњи род. Поједине раније сорте воћа већ су изгубиле битку са недавним снегом и мразом, али вредни и довитљиви људи неће седети скрштених руку, каква год невоља да их снађе.

Текст и фото: Стево Диклић