KORONA NE REMETI USTALJENE NAVIKE NA SELU Bombonama na cvetojede

Sada kada su ukinuti svi oni sadržaji koji gradovima daju prednost, mnogi bi se rado menjali sa stanovnicima sela.

Penzioner Ilija Trbojević Karington, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, ne odriče se svojih ustaljenih navika i obaveza ka je reč o okućnici u kojoj je sve kao pod konac. Voćke su orezane, prskane i okrečene, ograda zategnuta, dvorište čisto i ređeno..

.Primetili smo da je okrečena čak i bandera na kojoj su žice za kablovsku televiziju i internet, pa nam je on šeretski odgovorio da tako poboljšava internet, kako bi lakše putem skajpa razgovarao sa sinom koji živi u Francuskoj. Iako invalid i čovek u ozbiljnim godinama, ne napušta ga optimizam i vedar duh.

Zatekli smo ga u „lovu” na rutave bube, cvetojede koji na voću čine veliku štetu. To su insekti tvrdokrilci, veličinom i oblikom pomalo slični krilatoj zlatici. Oni pojedu prašnike i tučak cveta i onesposobe ga za oplodnju. O Karingtonu kao upornom i uspešnom lovcu na rutave bube, „Dnevnik” je pre godinu dana objavio opširan članak koji su preuzeli i neki stručni časopisi. Pokazujući ulov, Ilija daje savete kako se uspešno odupreti najezdi ovih štetočina.

- Najbolje je u plastičnu posudu, po mogućnosti plave ili bele boje, uliti izvesnu količinu vode i dodati bronhi bombone ili mleveni anis, ili pak prašak za veš intezivnog mirisa. Idući za tim mirisima, cvetojedi upadnu u vodu – veli Ilija. – Iz nepoznatog razloga cvetojede najviše privlači posuda plave boje. Rutavu bubu (Triponota hirta), jako je teško uništiti hemijskim sredstvima, a ako bi to i uspeli, načinićemo veliku štetu pčelama, ali i voću. Radi se o tome da će jaki otrovi uništiti pčele, ili će ih odbiti za njih neprijatan miris otrova. Cvetovi voćke  će u oba slučaja ostati neoplođeni i rezultat će u svakom slučaju biti loš i za pčelare i voćare.

Drugi način borbe protiv rutavih buba je sporiji i teži. Tako penzioner Savan Žilić, bube sa svojih stabala skida ručno. Ove godine cvetojedi su napali voće u nešto manjem broju nego lane, a ipak dovoljno da ugroze ovogodišnji rod. Pojedine ranije sorte voća već su izgubile bitku sa nedavnim snegom i mrazom, ali vredni i dovitljivi ljudi neće sedeti skrštenih ruku, kakva god nevolja da ih snađe.

Tekst i foto: Stevo Diklić