Језичка баријера уме да закомпликује

- Увек би могло да буде више људства, али сналазимо се. Наш основни циљ и задатак у центру је прихват миграната, затим подела оброка, регистрација миграната, али и све остало што улази у састав mеnaymеnta центра. Сваки задатак који се постави пред нас, ту смо да решимо, од хране, воде, струје, регистрације, координације рада с полицијом, као и другим државним органима као што је Центар за социјални рад- каже Велић.

Хране и гардеробе, али и других потрепштина за сада довољно има, тврди Велић, а централа у Београду има податке о свим неопходним стварима.

- Прихватни центар Шид- станица је за сада на задовољавајућем нивоу што се свих потреба тиче- напомиње Велић. -Ми смо најмањи центар на територији општине, како због локације и близине града и центар је изабран да буде породични центар, како би деца могла да иду у школу.

Друга два центра налазе се на ауто-путу, а један од њих је на граничном прелазу Сот са Хрватском, у ком се налазе самци којих је око 400.

- Највећи прихватни центар је мотел на ауто-путу. Сви евидентирани мигранти су у регистру и они не праве никакве проблеме, али је доста оних и који нису нигде регистровани, праве мање инциденте и локално становништво је оправдано љуто- тврди Лазар Велић. -То су људи који не желе да уђу у систем и да се региструју, буду евидентирани, интервјуисани од Комесеријата, а од полиције још мање и са њима имамо проблем.

Велићево искуство које није мало, како истиче, јер ради овај посао већ пет година, говори да особе које неће да се региструју су мушкарци од 18 до 35 година, војно способни и у пуној снази.

- Радио сам у „Принциповцу” прихватном центру који се налази на граничном прелазу са Хрватском и сведок сам колико њихова полиција може да пређе мере обезбеђења. Два брата Иранца колима Хитне помоћи морали смо хитно да превеземо у болницу у Сремску Митровицу, због примене прекомерне употребе силе, јер су буквално пребијени. Имали су повреде главе, ребара, поломљене прсте... озбиљне повреде- каже Лазар Велић.  -Комесеријат води евиденцију о тим лицима према којима је хрватска полиција поступала нехумано. Имамо и слике и лекарске извештаје, не могу да говорим о тачном броју, али и то се дешавало.

- Зато се становници Шида и не осећају безбедно, поготово због инцидената који су се дешавали- каже Велић. -Нерегистровани мигранти одбијају то учине, јер се плаше контрола безбедносних органа, или мисле да ће лакше проћи границу ако се крију у шуми. Иако их донекле разумем, испоставило се да су ризична категорија.

Дешавало се да нерегистровани мигранти украду новац, ташну, провале у кућу како би преспавали, али доста је и дезинформација у медијима и преувеличавања прича, тврди Велић.

-  Био сам сведок и таквих ситуација, јер језичка баријера је неретко извор неспоразума. Локални становник не зна ни арапски, ни енглески, а мигрант је можда хтео да постави најосновније питање, али арапски језик уме да звучи агресивно. Локалац може да протумачи да се мигрант свађа, иако није тако. Ситуација увек може да се посматра из више углова – објашњава координатор.

Он напомиње да информације које пролазе преко медија, али и друштвених мрежа, увек треба узети са резервом.

М. Стакић