Jezička barijera ume da zakomplikuje

- Uvek bi moglo da bude više ljudstva, ali snalazimo se. Naš osnovni cilj i zadatak u centru je prihvat migranata, zatim podela obroka, registracija migranata, ali i sve ostalo što ulazi u sastav menaymenta centra. Svaki zadatak koji se postavi pred nas, tu smo da rešimo, od hrane, vode, struje, registracije, koordinacije rada s policijom, kao i drugim državnim organima kao što je Centar za socijalni rad- kaže Velić.

Hrane i garderobe, ali i drugih potrepština za sada dovoljno ima, tvrdi Velić, a centrala u Beogradu ima podatke o svim neophodnim stvarima.

- Prihvatni centar Šid- stanica je za sada na zadovoljavajućem nivou što se svih potreba tiče- napominje Velić. -Mi smo najmanji centar na teritoriji opštine, kako zbog lokacije i blizine grada i centar je izabran da bude porodični centar, kako bi deca mogla da idu u školu.

Druga dva centra nalaze se na auto-putu, a jedan od njih je na graničnom prelazu Sot sa Hrvatskom, u kom se nalaze samci kojih je oko 400.

- Najveći prihvatni centar je motel na auto-putu. Svi evidentirani migranti su u registru i oni ne prave nikakve probleme, ali je dosta onih i koji nisu nigde registrovani, prave manje incidente i lokalno stanovništvo je opravdano ljuto- tvrdi Lazar Velić. -To su ljudi koji ne žele da uđu u sistem i da se registruju, budu evidentirani, intervjuisani od Komeserijata, a od policije još manje i sa njima imamo problem.

Velićevo iskustvo koje nije malo, kako ističe, jer radi ovaj posao već pet godina, govori da osobe koje neće da se registruju su muškarci od 18 do 35 godina, vojno sposobni i u punoj snazi.

- Radio sam u „Principovcu” prihvatnom centru koji se nalazi na graničnom prelazu sa Hrvatskom i svedok sam koliko njihova policija može da pređe mere obezbeđenja. Dva brata Iranca kolima Hitne pomoći morali smo hitno da prevezemo u bolnicu u Sremsku Mitrovicu, zbog primene prekomerne upotrebe sile, jer su bukvalno prebijeni. Imali su povrede glave, rebara, polomljene prste... ozbiljne povrede- kaže Lazar Velić.  -Komeserijat vodi evidenciju o tim licima prema kojima je hrvatska policija postupala nehumano. Imamo i slike i lekarske izveštaje, ne mogu da govorim o tačnom broju, ali i to se dešavalo.

- Zato se stanovnici Šida i ne osećaju bezbedno, pogotovo zbog incidenata koji su se dešavali- kaže Velić. -Neregistrovani migranti odbijaju to učine, jer se plaše kontrola bezbednosnih organa, ili misle da će lakše proći granicu ako se kriju u šumi. Iako ih donekle razumem, ispostavilo se da su rizična kategorija.

Dešavalo se da neregistrovani migranti ukradu novac, tašnu, provale u kuću kako bi prespavali, ali dosta je i dezinformacija u medijima i preuveličavanja priča, tvrdi Velić.

-  Bio sam svedok i takvih situacija, jer jezička barijera je neretko izvor nesporazuma. Lokalni stanovnik ne zna ni arapski, ni engleski, a migrant je možda hteo da postavi najosnovnije pitanje, ali arapski jezik ume da zvuči agresivno. Lokalac može da protumači da se migrant svađa, iako nije tako. Situacija uvek može da se posmatra iz više uglova – objašnjava koordinator.

On napominje da informacije koje prolaze preko medija, ali i društvenih mreža, uvek treba uzeti sa rezervom.

M. Stakić