Измуљивање Бегеја од државне границе до Клека
КЛЕК: Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине најавио је да ће 15. марта, у згради Покрајинске владе у Новом Саду, бити одржана јавна расправа и презентација Студије о процени утицаја на животну средину пројекта „Измуљивање, депоновање и ремедијација седимента Пловног Бегеја од државне границе до хидрочвора Клек“.
Носилац овог пројекта је Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“, а реч је о наставку ревитализације Бегеја, с циљем да се у будућности користи за управљање водама, пловидбу, туризам и рекреацију.
ЈВП „Воде Војводине“ је у оквиру БЕГА пројекта прекограничне сарадње између Румуније и Србије завршило реконструкцију хидрочворова Клек и Српски Итебеј, а изграђена је и двонаменска стаза, радно-инспекциона и бициклистичка, од границе са Румунијом до преводнице у Клеку. У оквиру пројекта је изграђен и плутајући док за привез пловних објеката у Зрењанину, а набављени су и пловни багер и пловна косачица за потребе одржавања пловности Бегеја. На ред је дошла техничка документација за потребе измуљивања, депоновања и ремедијације седимента на Пловном Бегеју.
Како се наводи у студији, о којој ће бити речи на јавној расправи, будуће функције Пловног Бегеја зависиће од његових димензија, квалитета воде и наноса. Када буде побољшан ква-
литет воде у довољној мери да се обезбеди здрава животна средина, Пловни Бегеј ће моћи да се користи за различите функције. Његова дужина је, иначе, 32,26 километара и протеже се од границе између Румуније и Србије до преводнице са уставом код Клека.
Током протеклих векова Пловни Бегеј је представљао важан пловни пут између Дунава у Војводини и Темишвара у округу Тамиш у Румунији. Он и даље има важну функцију у водном режиму система Бегеј - Тамиш, који покрива велики део Баната.
Пловни Бегеј је 1958. био затворен за пловидбу због политичких несугласица. То је довело до озбиљног погоршања стања животне средине уопште, а нарочито када је реч о квалитету воде. Током деведесетих година прошлог века ово је довело до велике забринутости у регионима кроз које теку реке Бегеј и Тамиш. Србија и Румунија су зато 1998. сачиниле нацрт споразума под називом „Успостављање сарадње на изради Студије изводљивости ревитализације Пловног Бегеја и обнове његове функције за пловидбу“. Но, тај споразум, у коме су учествовали и немачки партнери, није реализован.
У пролеће 2000. представници Румуније, Србије и Мађарске су се сагласили да подрже ревитализацију Пловног Бегеја, а последњих година уследили су и конкретни потези.
Ж. Балабан