Изгорело око 150 хектара пашњака и трске

Фото: Dnevnik.rs

ЕЛЕМИР: Процена штете која је начињена у пожару од пре неки дан на простору Специјалног резервата природе „Окањ“ код Елемира, још није завршена, али је већ сада јасно да има озбиљних последица.

"Према грубој процени, изгорело је око 150 хектара пашњака и трске у нешто мањој мери. Једина срећна околност је да су ватрогасци и грађани успели да спрече продор ватрене стихије у прву зону резервата, и да није изгорела осматрачница. Сада се чека званична процена материјалне штете, али и оцена колико је угрожен животињски свет у резервату", каже за „Дневник” председник Савета Месне заједнице Елемир Марко Ковачевић.

Специјални резерват природе „Окањ” се налази између Елемира и Новог Бечеја, и карактеристичан је по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типични за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу. Специјалним резерватом природе управља Друштво за заштиту животне средине „Окањ” из Елемира.

Драматично је прошле недеље било и код Ечке, села надомак Зрењанина, где су се ватрогасци више сати борили са ватреном стихијом. Пожар је захватио ниско растиње и траву, а ватрогасцима је посао отежавао ветар. Четири екипе које су изашле на терен бориле су се да ватрена стихија не угрози насеље, пошто је ватра захватила велику површину и дошла, малтене, до првих кућа у селу.

Марко Ковачевић, иначе, упозорава грађане да се у овим врелим летњим данима не играју ватром, јер су последице озбиљне.

"И пре неколико дана је горело на пар локација и ватрогасне екипе су биле на терену. Још једном упозоравамо све неодговорне да ће сносити последице својих поступака", категоричан је Ковачевић.

Низ пожара био је повод за подсећање на највећи пожар у историји Зрењанина, који се догодио пре 210 година и који је, у правом смислу те речи, уништио цео град. Према писаном сведочанству, овај велики пожар избио је 30. августа 1807. поподне, у близини Пиваре. Због јаког ветра, ватра се, преко постојећег дрвеног моста, пренела на другу обалу Бегеја. Варнице, које је снажни ветар расипао по целом граду, изазивале су пожаре на десетак и више места истовремено, претварајући све пред собом у прах и пепео.

"Последице овог великог пожара по грађанство и град биле су огромне. Пожар је прогутао више људских живота, а материјална штета је била несагледива. Поред великог броја приватних кућа, изгорео је део вароши поред Пиваре, дрвени мост преко Бегеја, жупанијска и градска кућа, парохијски дом, школа, радње…", каже за „Дневник” зрењанинска историчарка Нада Борош.

Овај догађај из прошлости требало би увек да опомиње оне несавесне грађане који, упркос бројним апелима надлежних да то не чине, пале ватру на отвореном простору и тако ризикују да угрозе имовину и животе људи.

Ж. Балабан