Истина о јунацима Источне Херцеговине

У ово село бачкопаланачке општине насељени су средином прошлог века људи из тог краја, па је јасно што је више од стотину мештана дошло на представљање књига „Херцеговачки корпус” (група аутора) и „Невесињска бригада” аутора Зорана Јањића.

„Мој задатак, као команданта Херцеговачког корпуса, био је да браним и одбраним Источну Херцеговину“, рекао је на скупу у Гајдобри генерал Војске Републике Српске Радован Грубач.   „Знамо, барем ми војници да је ХВО, између осталог, требао и нас да нападне. Нису то урадили, али уместо њих то је урадио НАТО. Као командант могу, сада са поносом, рећи да су се моји војници први копном сукобили са НАТО, који је морао да се повуче“, рекао је Грубач.

Генерал је у Гајдоби очекивано добро дочекан, не само зато што овде живе потомци и рођаци Невесињаца, Билећана, Гачана, Требињаца....

„Када причам о одбрани Источне Херцеговине, причам о десетинама хиљада Херцеговаца који су бранили свој кућни праг. Памтим, као командант и човек да је у мају 1992. године, од остатака ЈНА, формиран Корпус од 4.600 војника. У октобру исте године моја јединица имала је 24.000 ратника, а рат 1992-95. година завршили смо са 18.800 војника“, рекао је Грубач.

Како каже, јесу одбранили свој део Херцеговине, али су изгубили долину Неретве.

„Били смо јачи, ишао сам код Караџића и Младића, носио им карте, показивао однос страна... Али, нема рата без жртава, па и ми ратници смо криви, мени није на понос, јер ми је погинуло 10 одсто војске, али је Српска Херцеговина сачувана у склопу Републике Српске“, рекао је генерал Грубач.

Посебно нагласио да ниједан његов војник ни дана није провео у затвору, да нико од њих, официра, генерала, није био оптужен ни уХагу нити у било којем суду бивших држава.

Тада су у Сали у Гајдобри проломио аплауз.

М. Суџум