Иницијатива послодаваца и предузетника: Због административних пропуста не затварати објекте
ЗРЕЊАНИН: Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије” и Унија послодаваца Зрењанина затражили су укидање казнене мере привременог затварања привредних објеката због техничко – административних пропуста, осим кад су у питању кривична дела.
Иницијатива „Не затварај” представљена је на панелу под називом „Услови пословања домаћих привредника”, ком су присуствовали представници привреде, рачуновођа, правници и народни посланици. На панелу су говорили извршна директорка Уније послодаваца Зрењанина Изабела Балинт, адвокат и самостални порески консултант Миња Ђокић, председница удружења „Маме су закон”, струковна економисткиња и предузетница Татјана Мацура и председница удружења „Рачуноводствена комора Србије” Снежана Митровић.
Иницијативом је указано на важност уређеног привредног амбијента у којем су правила пословања јасна и једнака за све.
„У циљу постизања подстицајних услова пословања потребно је да државни апарат, укључујући инспекцијске органе, ради у партнерству са привредом и буде ефикасан сервис привреди, да се порески систем реформише, модели пословања ускладе, а казнена регулатива измени како би исплативије било радити легално, а не нерегистровани и на црно, што је у интересу нашег друштва и државе”, поручили су привредници.
Иницијатива „Не затварај” жели да укаже на проблематику олаког коришћења мере затварања, као погрешне казнене регулативе којом се крши принцип сразмерности, угрожавају права и слободе (уставно право на рад) људи који пуне касе наше државе и која је често дискриминаторска према сектору предузетништва и микро предузећа. Привредници сматрају да то доприноси урушавању предузетништва, гашењу легално регистрованих привредних субјеката и расту црног тржишта.
Иницијатива, коју је до данас подржало 20 струковних удружења и седам посланичких група, предата је Министарству привреде као ресорном, Министарству финансија као надлежном за питања пореске политике, Министарству за државну управу и локалну самоуправу као надлежном за инспекцијски надзор, али и Влади Републике Србије.
„Залажемо се за уређен систем у којем порука не сме
бити да је вишеструко исплативије радити нерегистрован ’на црно’ него као легално регистрован привредни субјекат, јер се тиме чини штета предузетништву, радним местима и државном buyetu. Да би се то постигло, потребно је да легално регистровани предузетници и привредници и инспекције функционишу партнерски, да казнена регулатива подразумева градацију и да узима у обзир економску моћ привредног субјекта. Неопходно је да се модели пословања ускладе, а пореска политика реформише”, поручено је са панела.
Ж. Балабан