Идворски учитељ Драгиша Матић Уча недавно преминуо у 83. години
Чувени учитељ из Идвора Драгиша Матић Уча недавно је преминуо у 83. години живота и сахрањен је на месном гробљу поред супруге која ту почива већ годину дана.
Будући да смо недавно имали прилику да се упознамо са њим и разговарамо о његовом доласку у општину Ковачица, као и о свему што је учинио како би популаризовао лик и дело научника Михајла Пупина, већ сада га се, нажалост, само сећамо, као и његови мештани, али и десетине хиљада туриста из целог света које је деценијама дочекивао и упознавао са свим што Идвор може да понуди.
Уча је родом из околине Пожаревца, а у „једно банатско село” дошао је 1959. године као свршени ученик београдске учитељске школе, јер је, заједно са још неколико колега, добио такав „партијски задатак”.
- Понуда да дођемо овде је била изванредна, ипак је то било сиротињско време, тешко је било школовати ђаке иако је школа била бесплатна, а ми се нисмо двоумили – причао нам је учитељ Матић приликом наше посете Идвору, баш док је чекао групицу туриста које је требало да спроведе кроз Идвор. – Тада је требало да дође шесторо нас који смо учили и говорили руски језик. Ми тада нисмо знали где тачно долазимо и, боме, једно време се јесам кајао, али дочекали су нас као богове и, ето, тако сам ја овде 42 године радио као учитељ.
Свој животни век није посветио само учитељском позиву, мада јесте све око себе научио много чему; најпре своје сусељане о томе ко је био Михајло Пупин, а потом и све оне „са стране” који су желели да о овом научнику сазнају нешто више.
- Све што су људи о њему знали било је то да је здраво богат, да је завршио силне школе и да је пронашао телефон – говорио би Уча а онда, с кажипрстом окренутим увис, кренуо детаљније да објашњава да је Пупин био много више од наведеног. – Заправо, он је направио први бежични телефон, а замислите шта је то тада значило за војску! Ево, колико има Кинеза и сваки од њих има мобилни телефон, а нико не зна ко је први патентирао телефонирање без жице...
Мештани Идвора ће Драгишу Матића Учу памтити по много чему – превасходно по богатом знању, али и по вештини да га пренесе на друге. Мимо редовне наставе у основној школи „Михајло Пупин”, водио је и оркестар који је био првак Југославије и низао фантастичне резултате. Један је од оснивача Народног оркестра „Росичка” у Ковачици, али и иницијатора да се мост преко Дунава, који повезује Земун и Борчу, назове „Пупинов мост”. Био је директор Дома културе и председник Управног одбора, као и добитник Пупинове медаље.
- Огромну љубав према Михајлу Пупину Уча је преточио у конкретна дела, а захваљујући њему прича о овом научнику у Идвору и почиње 1979. године, када се борио да се отвори поставка у старој школи и Пупиновој родној кући – каже директор Дома културе „Михајло Пупин” у Идвору и председник Савета Месне заједнице Станислав Закић. – Велика свечаност на овогодишњим Октобарским сусретима, које сваке године организујемо 9. октобра на дан рођења нашег научника, почеће минутом ћутања управо у част Драгише Матића Уче.
Како је учитељ и сам пред крај живота рекао у разговору за „Дневник”, слободне дане у пензији је највише волео да проводи у идворском парку где је медитирао и „разговарао” са Пупином, седећи на клупи код споменика, за коју се надао да би, једног дана, званично и постала „Учина клупа”.
Л. Радловачки