Idvorski učitelj Dragiša Matić Uča nedavno preminuo u 83. godini
Čuveni učitelj iz Idvora Dragiša Matić Uča nedavno je preminuo u 83. godini života i sahranjen je na mesnom groblju pored supruge koja tu počiva već godinu dana.
Budući da smo nedavno imali priliku da se upoznamo sa njim i razgovaramo o njegovom dolasku u opštinu Kovačica, kao i o svemu što je učinio kako bi popularizovao lik i delo naučnika Mihajla Pupina, već sada ga se, nažalost, samo sećamo, kao i njegovi meštani, ali i desetine hiljada turista iz celog sveta koje je decenijama dočekivao i upoznavao sa svim što Idvor može da ponudi.
Uča je rodom iz okoline Požarevca, a u „jedno banatsko selo” došao je 1959. godine kao svršeni učenik beogradske učiteljske škole, jer je, zajedno sa još nekoliko kolega, dobio takav „partijski zadatak”.
- Ponuda da dođemo ovde je bila izvanredna, ipak je to bilo sirotinjsko vreme, teško je bilo školovati đake iako je škola bila besplatna, a mi se nismo dvoumili – pričao nam je učitelj Matić prilikom naše posete Idvoru, baš dok je čekao grupicu turista koje je trebalo da sprovede kroz Idvor. – Tada je trebalo da dođe šestoro nas koji smo učili i govorili ruski jezik. Mi tada nismo znali gde tačno dolazimo i, bome, jedno vreme se jesam kajao, ali dočekali su nas kao bogove i, eto, tako sam ja ovde 42 godine radio kao učitelj.
Svoj životni vek nije posvetio samo učiteljskom pozivu, mada jeste sve oko sebe naučio mnogo čemu; najpre svoje suseljane o tome ko je bio Mihajlo Pupin, a potom i sve one „sa strane” koji su želeli da o ovom naučniku saznaju nešto više.
- Sve što su ljudi o njemu znali bilo je to da je zdravo bogat, da je završio silne škole i da je pronašao telefon – govorio bi Uča a onda, s kažiprstom okrenutim uvis, krenuo detaljnije da objašnjava da je Pupin bio mnogo više od navedenog. – Zapravo, on je napravio prvi bežični telefon, a zamislite šta je to tada značilo za vojsku! Evo, koliko ima Kineza i svaki od njih ima mobilni telefon, a niko ne zna ko je prvi patentirao telefoniranje bez žice...
Meštani Idvora će Dragišu Matića Uču pamtiti po mnogo čemu – prevashodno po bogatom znanju, ali i po veštini da ga prenese na druge. Mimo redovne nastave u osnovnoj školi „Mihajlo Pupin”, vodio je i orkestar koji je bio prvak Jugoslavije i nizao fantastične rezultate. Jedan je od osnivača Narodnog orkestra „Rosička” u Kovačici, ali i inicijatora da se most preko Dunava, koji povezuje Zemun i Borču, nazove „Pupinov most”. Bio je direktor Doma kulture i predsednik Upravnog odbora, kao i dobitnik Pupinove medalje.
- Ogromnu ljubav prema Mihajlu Pupinu Uča je pretočio u konkretna dela, a zahvaljujući njemu priča o ovom naučniku u Idvoru i počinje 1979. godine, kada se borio da se otvori postavka u staroj školi i Pupinovoj rodnoj kući – kaže direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin” u Idvoru i predsednik Saveta Mesne zajednice Stanislav Zakić. – Velika svečanost na ovogodišnjim Oktobarskim susretima, koje svake godine organizujemo 9. oktobra na dan rođenja našeg naučnika, počeće minutom ćutanja upravo u čast Dragiše Matića Uče.
Kako je učitelj i sam pred kraj života rekao u razgovoru za „Dnevnik”, slobodne dane u penziji je najviše voleo da provodi u idvorskom parku gde je meditirao i „razgovarao” sa Pupinom, sedeći na klupi kod spomenika, za koju se nadao da bi, jednog dana, zvanično i postala „Učina klupa”.
L. Radlovački