Храстови царују Босутским шумама

Данас је шумским стаништима неопходна помоћ човека (чијом кривицом су prеthodno и деградиране), не би ли повратиле већи проценат површине. Екипа „Дневника” имала је прилике да посети Босутске шуме које, заједно са прекограничним Спачванским шумама, представљају једне од највреднијих шума Европе, како тврде домаћини из Шумске управе „Моровић”, која ради у оквиру система шумског газдинства Сремске Митровице ЈП „Војводинашуме”.

Та вредност огледа се у шумама храста лужњака, а нека стабла живе више од једног и по века, градећи мешовите заједнице са пољским јасеном и грабом. На терену су стручњаци објашњавали примере добре праксе заштите старих резервата Винична и Стара Вратична, затим како се одрживо може газдовати новим и старим шумама. 

- Наше предузеће има одговорност за површину од 43.000 хектара, од чега је око 38.500 хектара под шумама - рекао је руководилац Службе планирања и газдовања шумама ЈП „Војводинашуме” Звонко Абјановић. - Од те шумске површине, 33.000 хектара чине шуме тврдих лишћара у којима доминира храст лужњак и око 5.500 хектара меких лишћара, превасходно клонских топола, које се граниче уз реку Саву. На тој површини, из године у годину увећавамо нашу дрвну масу, а достигли смо запремину од скоро 14 милиона кубика дрвета, у односу на пре 40 година када је та запремина износила око седам милиона. Сваке године сечемо од 180.000 до 240.000 кубика, али све што се посече, надокнади се новом садњом и то се годишње 220 хектара пошумљава меким лишћарима, око 250 хектара тврдим.

Обиласком строгих резервата, уверили смо се да су шуме различите старости, а из шумске управе тврде да за сада, немају слободних површина које чекају на пошумљавање. У два места која смо посетили, резерват је заштићен првим степеном заштите, те ту људске активности нису дозвољене, па чак ни за ЈП „Војводинашуме”. Тако смо имали прилике да поздравимо прастаре становнике који броје 155 па и 175 година. Голема “звер” од 450 година одваљена у корену лежала је ушушкана шумским тепихом, као фосил подсећајући на свој некадашњи допринос заједници.

Постоји неколико проблема са којима се сусрећу стручњаци приликом одрживог газдовања шумама. Захваљујући мерама неге које примењују у оним деловима у којима је могуће да се реализују активности, поједини губици могу се надокнадити.

- На површинама на којима економски газдујемо, дефинисали смо шта је наш циљ, а то је производња техничког дрвета и у том смислу, негујемо најлепша стабла за која смо сигурни да можемо да их оценимо за стабло будућности - објаснио је Вид Рађевић из шумског газдинства Сремска Митровица ЈП „Војводинашуме”.

Проблематика на терену је храстова пепелница, стално присутна као патоген, али и инсект, храстова мрежаста стеница са којима се интензивно боре. Стручњак за заштиту природе из Покрајинског завода за заштиту природе Ален Киш истакао је чињеницу да је изградња надвожњака пореметила природни процес плављења станишта, те се треба оријентисати на враћање воде и подизање нивоа подземних вода које су према последњим истраживањима пале за четири метра, те корен не досеже до извора.

Храст лужњак не плодоноси сваке године, па тако из шумске управе кажу да је ово трећа година како нису имали жира, те му се надају наредне сезоне. С обзиром на то да се пошумљавање ради семеном, у Шумској управи „Моровић” подигнут је семенски центар у ком се чува материјал.  Семе се прво подвргава термотерапији у трајању од два и по сата на температури од 41.5 степен Целзијуса. Тако се елиминише патоген који изазива трулеж клице и котиледона.

- У последњих десет година се ради на враћању воде у шуму, с обзиром на то да имамо три прекогранична еколошка коридора, Саву, Босут и Студву као притоку - прича Киш. - Храстове шуме су водољубиве, а када су одсечене насипом, нема плављења, те имамо обавезу да им помогнемо. Неке врсте су се адаптирале на промене као што је орао белорепан, а неке врсте попут црне роде ипак нису могле да поднесу тај терет.

Да би екосистем био виталан и пружио станиште дивљим врстама које зависе од њега, нису потребне само шуме, већ шире сагледавање спреге шуме са барама, мочварама и реком, наводи Киш.  

Теренски семинар реализован је у оквиру пројекта „Шума зове на дијалог 2”, а део је програма „Екосистем - подршка рефиормама у заштити животне средине”, коју спроводе Млади истраживачи Србије, уз подршку Шведске. Пројекат реализују четири чланице мреже “Пошумимо Војводину” – носилац пројекта, Покрет горана Новог Сада и Удружења Еколошки центар Врбас, Рурални центар „Сова” и Удружење „Дечја еколошка академија”.

Текст и фото: Ивана Бакмаз