Градски живот заменили миром на селу

-Живели смо у Новом Саду, где сам и студирао ФТН, али сам са супругом одлучио због деце да се преселимо на село и ту смо сада већ три године- каже Поволни, који је отац троје деце, дечака Мартина и Теа и девојчице Еме. -Желели смо да се склонимо из града, од гужве и прљавог асфалта и иако овде нисмо рођени, одлучили смо се баш за ово место да ту живимо. Ми не путујемо на посао, него радимо од куће, а Нови Сад нам је на свега 18 километара. Ипак, пошто су деца мала, не идемо до града често. Мартин иде у школу, Ема у вртић, а Тео је код куће, јер родитељи имају флексибилно радно време...

Поволнија смо затекли на игралишту у центру Бачког Петровца где је своје двоје млађе деце довео на игралиште поред канала, како би уживали у лепом времену, ваздуху и природи. Децу је окупирала вртешка, а тата каже да је живот у Бачком Петровцу пре свега миран.

-Зеленила има много више него у граду, али је инфраструктура да кажемо проблематична. И овде има доста паса луталица, који иду у чопорима по три, четири пса, понекад и више, па не смемо децу да остављамо саму, јер је незгодно- каже овај тридесетчетвородишњи програмер, који ради око шест сати дневно.

Програмерски живот нуди разне могућности, али...

Тридесетчетворогодишњи програмер Маријан Поволни каже да и његов посао није лак како изгледа на први поглед. -За сваки посао, па и наш, увек је било, колико се ради, толико се има. Код нас је горња граница мало виша, него у другим пословима, али човек мора да је вредан. Крајњи корисник је страно тржиште, и брз Интернет приближава даљине и не бира место са ког ћете радити- каже Поволни и додаје да у Бачком Петровцу немају проблема са Интернетом.

Иако село има своје предности, има и мане, по Маријановим речима, у Бачком Петровцу то је канализација, јер су високе воде.

-То није највећи проблем живота у селу, него конкретно у овом градићу. Предности су свакако што деца имају већу слободу. Када су комшије у питању, случај је од човека до човека. Ако је човек отворен, онда ће наћи друштво, помоћ и некога да попије кафу с њим или да причува децу- каже Маријан. -У Бачком Петровцу људи се некако деле у две групе, они који су стари Петровчани, и они баш не воле дођоше. Прихватају их баш ако се “приме” и имитирају њих, а ми дођоши се дружимо међу собом, и има нас већ доста од комшилука до комшилука.

Према његовим речима, доста је досељених из Футога, Челарева, али неки су већ годинама овде.-Мало нам фали град. Некад је превише мирно за наш укус. Близу је град, али су нам баба и деда далеко, једни у Срему, други у Банату, па нема ко да причува децу - каже Маријан.

Када је у питању ноћни живот, Поволни каже да они немају времена за то, јер су родитељи троје мале деце.

Маша Стакић