Гашење кафилерије у Сомбору опет одложено
СОМБОР: Док се остатак Србије бави урбаним загађењем ваздуха, издижући овај проблем до алармантног нивоа, Сомборци не престају да муку муче са смрадом који се шири из овдашње Ветеринарске установе „Протеинка“, такозване кафилерије.
Наиме, мада је још пре два месеца, приликом посете Сомбору и околини, надлежни републички министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић обећао коначно гашење кафилерије до 15. јануара, до тога ипак није дошло, уз образложење дато једној од престоничких телевизија да се, овај пут, мора сачекати доношење државне Стратегије управљања споредним производима животињског порекла.
Како је тада најавио ресорни министар, прерада животињских остатака из сомборске кафилерије требала је да се до средине јануара, уз преузимање дела радника, у потпуности пресели у погоне „Енергозелене“ у Инђији, док би „Протеинка“ на себе преузела улогу регионалне трансфер станице. Овакав развој ситуације би коначно ослободио житеље Сомбора несносног смрада из кафилеријских погона који је највише проблема задавао становницима најурбанијег дела града, Нове Селенче, због којег су својевремено организовани и протести пред капијама „Протеинке“. Одлуком Међународне арбитраже у Вашингтону ове јесени, вишегодишњи спор државе Србије и „Енегрозелене“, фабрике у Инђији чији су власници из Белгије, завршен је на штету републичког buyеta, па су српски порески обвезници поред целе инвестиције у најмодерније постројење за прераду анималног отпада, капацитета од 150.000 тона годишње, инвеститору из Белгије надокнадили и изгубљену добит уз припадајући камату са преко 20 милиона евра.
Након ове пресуде арбитраже Светске банке, држава Србија је постала и власник „Енергозелене“, чиме се отворио пут за покретање прераде отпада животињског порекла у Инђији у складу са највишим сигурносним и еколошким стандардима, што би требало да растерети једине две српске кафилерије у државном власништву – у Сомбору и Ћуприји.
Ако је судити по доступним подацима сомборске станице Аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у овом граду, Сомборци за разлику од Београђана, Новосађана, Ваљеваца и Ужичана немају разлога за бригу. Наиме, према вишедневним анализама аутоматске мерне станице која у овом граду, захваљујући пројекту Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине функционише од јула 2015. године, Сомборци удишу већином ваздух одличног квалитета. То се приписује чињеници да је број овдашњих домаћинстава која се прикључују на гасоводну мрежу сваким даном све већи.
Управо је сомборски погон поднео највећи терет уклањања отпада животињског порекла током великих поплава 2014. године, чиме је спречена претећа еколошка катастрофа. Цену за то су платили житељи Сомбора, који не само да су изложени несносном смраду, поготово у топлијим месецима током године, већ је у неколико наврата конфискат затрпаван у кругу кафилерије што је отворило питање загађења подземних вода. Зато је обећање о престанку рада „Протеинке“ садржало и најаву санације и рекултивације земљишта у кругу овог предузећа у државном власништву.
Према незваничним информацијама из Управе за ветерину Министарства пољопривреде до којих је „Дневник“ дошао, поред ишчекивања доношења Стратегије управљања управљања споредним производима животињског порекла што је у надлежности Владе Србије, додатни проблем је и недостатак адекватне радне снаге у „Енергозеленој“, пошто је својевремени белгијски инвеститор, након изласка из власништва повукао и своје стручњаке који су били оспособљени да управљају најмодернијим, сложеним постројењима у Инђији.
М. Миљеновић