Галерија Саве Шумановића наставља мисију чувања дела великог сликара

Оне су легат мајке Саве Шумановића, Персиде која је оставштину поклонила Шиду даровним уговором 1952. године, уз услов да Галерија буде смештена у породичну кућу Шумановића, која је била претворена у срески суд.

- Кућа је реновирана и Сава Шумановић је добио своје вечно место у нашем граду. Све слике није могуће изложити у сталној поставци, те она броји 105 слика, у зависности од формата и у оквиру тематске изложбе коју обично имамо, те се стална поставка мења - каже Весна Буројевић.

Она истиче да се њихов уметнички фонд базира на посебној стваралачкој фази Саве Шумановића, односно шидском периоду.

- Сви ликовни критичари сложили су се да је то најзрелија фаза у стваралаштву Саве Шумановића, да је ту дао своје најбоље радове и захваљујући поклону Персиде Шумановић у могућности смо да посетиоцима нашег града у потпуности представимо ту стваралачку фазу, с обзиром на чињеницу да имамо 150 слика пејсажа, јер је изложба „Шидски пејсаж” Саве Шумановића и у нашој галерији тематска изложба, као и у Дому војске РС у Београду- каже Весна Буројевић. -Ми смо у могућности да направимо две, чак и више изложби на исту тему управо због величине уметничког фонда који поседујемо. Међутим, постоје дела која су обавезна у сталној поставци, као што је циклус „Шидијанки”, што је вансеријски и спектакуларно, јер је Шумановић сликао у циклусима, како је и сам објаснио, желећи да дође до јединства стила, како су радили и сви велики мајстори и циклус „Шидијанки” представља заиста нешто величанствено, што не постоји ни на једном другом музеју у свету.

Овде су успели да изложе 31 метар непрекидног низа „Шидијанки”. То је довољан позив посетиоцима, односно свима који би волели да се упознају са делом Саве Шумановића да дођу, јер ово се не може видети на неком другом месту.

- У низу су велики формати на којима је позирала само једна девојка Ема и била му је довољна као модел, а према његовим речима каже да му је то био најбољи модел, иако су му у Паризу позирали и најпознатији модели тог времена -  каже Весна Буројевић. -За само две године је насликао овако грандиозан циклус, што је понос наше збирке. Такође су значајни циклуси пејзажа „Пролеће у шидским баштама”, „Пролеће у долини свете Петке”, „Шидски шорови” или „Шидске улице”, у свако доба дана и свако годишње доба, овековечио је околину у којој је живео и коју је у ствари носио у срцу, јер поглед на природу коју нам је оставио и ми сада можемо да видимо колико је то богата природа колоритом, светлом, јер Сава Шумановић је првенствено сликар светлости и колориста - каже Буројевић.

   Нови поглед на „Берачице”

Историчар уметности, Весна Буројевић каже да сваког дана има другу омиљену Шумановићеву слику, јер је увек нешто изнова инспирише, али јој је триптих „Берачице” посебно драг.

- Када сам ушла у Галерију 2005. године одмах ми је било јасно да берачице нешто причају. Миодраг Kujunyić који је радио у Галерији Матице Српске на отварању наше Галерије 1952. године написао је „триптих”, међутим то се изгубило, та реч вероватно није била добродошла. Стално се писало да је то почетак циклуса који је трагично прекинут, јер се зна да је трећу слику у низу завршио 26. августа поподне, а 28. августа су га усташе одвеле на стрељање са 120 Шиђана- каже Весна Буројевић. -Самим тим има документарну вредност и значајна је, јер нешто слути. Шумановић је престао 1941. године да се потписује, само стоји година у углу слике. Обрисао је себе са света који ствара, симболично је укинуо себе.

- Наивном посматрачу чиниће се да је реч о берби грожђа, али толико мотива на сликама говоре да није у питању берба. На сликама нема ниједног мушкарца, колорит је светао и сунце сија као да је јул, а знамо кад је берба. Говорили су да су берачице ружне и доказ његовог психичког стања, међутим лепе су као каријатиде и са лакоћом носе пуне корпе грожђа. Босе су и имају чиста стопала, што је немогуће, а нису ни босе у берби грожђа у септембру. Чиста стопала су симбол чистоће душе. Код Шумановића ништа није случајно, чисте су им и хаљине, мараме, што је исто немогуће. Оне клече у молитвеном ставу, а носе само црно грожђе, нема ниједног белог грозда, црно грожђе, црно вино, симбол крви Христове. У центру средишње композиције видимо њиву зрелог жита, жито хлеб, тело Христово. Суштински симболи хришћанства могу се видети на триптиху, жито и грожђе нису никад зрели у исто време, и има их 12, као и апостола, те је триптихом испричана суштина хришћанства - спас, крај, страшни суд, а посматрачи су као у олтару, јер два бурета представљају часну трпезу на коју оне доносе црно грожђе. Две девојке на слици које немају лик су учесници као и посматрачи. Слике, каже Буројевић, можемо да тумачимо на разне начине, али хришћанство је нешто што је нама најближе и те симболе најлакше препознајемо. Жене са босим стопалима су директно повезане за земљу, природу, рађање, јер жена је богиња плодности, кад гледамо у њих видимо мало Египта, Грчке, историју цивилизације, све се преплиће на овом триптиху и то је заиста величанствен завршетак овоземаљског живота Саве Шумановића и почетак вечног.

      У последњих десет година живота Сава Шумановић, до 1942. године је насликао 600 слика, од којих је данас у шидској галерији око 350 уља на на платну.

      - Сава Шумановић је од почетка своје каријере дефинисао шта жели да ради, у предговору каталога изложбе 1921. године у Загребу, он каже да жели да „начини весеље за очи” и то је засита успео, јер до данашњег дана, све што је оставио то потврђује – каже директорка Галерије. - Желео је у свој рад да стави све своје знање и умеће, које је било огромно, али да нас не оптерети тиме и то су врхунска уметничка дела, која пронађу пут до сваког посматрача, без обзира на образовање, инетересовање или узраст. Зато смо веома поносни и срећни, свесни привилегије да у Шиду живимо и растемо окружени врхунским уметничким делима, свесни да је Сава Шумановић изузетно велики уметник, да је учинио доста за нашу националну уметност, јер је српско сликарство увео у савремене европске токове, односно дах Европе донео у наше национално сликарство и ми у Шиду уживамо, али смо и естетски размажени због тога што растемо у окружењу оваквих уметничких дела.

Маша Стакић

Фото: Р. Хаџић

Пројекат „Шид под лупом” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Општина Шид. Ставови изнети у пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.