Galerija Save Šumanovića nastavlja misiju čuvanja dela velikog slikara
ŠID: Direktorka Galerije slika „Sava Šumanović” u Šidu Vesna Burojević kaže za „Dnevnik” da ova ustanova čuva 417 slika poznatog slikara.
One su legat majke Save Šumanovića, Perside koja je ostavštinu poklonila Šidu darovnim ugovorom 1952. godine, uz uslov da Galerija bude smeštena u porodičnu kuću Šumanovića, koja je bila pretvorena u sreski sud.
- Kuća je renovirana i Sava Šumanović je dobio svoje večno mesto u našem gradu. Sve slike nije moguće izložiti u stalnoj postavci, te ona broji 105 slika, u zavisnosti od formata i u okviru tematske izložbe koju obično imamo, te se stalna postavka menja - kaže Vesna Burojević.
Ona ističe da se njihov umetnički fond bazira na posebnoj stvaralačkoj fazi Save Šumanovića, odnosno šidskom periodu.
- Svi likovni kritičari složili su se da je to najzrelija faza u stvaralaštvu Save Šumanovića, da je tu dao svoje najbolje radove i zahvaljujući poklonu Perside Šumanović u mogućnosti smo da posetiocima našeg grada u potpunosti predstavimo tu stvaralačku fazu, s obzirom na činjenicu da imamo 150 slika pejsaža, jer je izložba „Šidski pejsaž” Save Šumanovića i u našoj galeriji tematska izložba, kao i u Domu vojske RS u Beogradu- kaže Vesna Burojević. -Mi smo u mogućnosti da napravimo dve, čak i više izložbi na istu temu upravo zbog veličine umetničkog fonda koji posedujemo. Međutim, postoje dela koja su obavezna u stalnoj postavci, kao što je ciklus „Šidijanki”, što je vanserijski i spektakularno, jer je Šumanović slikao u ciklusima, kako je i sam objasnio, želeći da dođe do jedinstva stila, kako su radili i svi veliki majstori i ciklus „Šidijanki” predstavlja zaista nešto veličanstveno, što ne postoji ni na jednom drugom muzeju u svetu.
Ovde su uspeli da izlože 31 metar neprekidnog niza „Šidijanki”. To je dovoljan poziv posetiocima, odnosno svima koji bi voleli da se upoznaju sa delom Save Šumanovića da dođu, jer ovo se ne može videti na nekom drugom mestu.
- U nizu su veliki formati na kojima je pozirala samo jedna devojka Ema i bila mu je dovoljna kao model, a prema njegovim rečima kaže da mu je to bio najbolji model, iako su mu u Parizu pozirali i najpoznatiji modeli tog vremena - kaže Vesna Burojević. -Za samo dve godine je naslikao ovako grandiozan ciklus, što je ponos naše zbirke. Takođe su značajni ciklusi pejzaža „Proleće u šidskim baštama”, „Proleće u dolini svete Petke”, „Šidski šorovi” ili „Šidske ulice”, u svako doba dana i svako godišnje doba, ovekovečio je okolinu u kojoj je živeo i koju je u stvari nosio u srcu, jer pogled na prirodu koju nam je ostavio i mi sada možemo da vidimo koliko je to bogata priroda koloritom, svetlom, jer Sava Šumanović je prvenstveno slikar svetlosti i kolorista - kaže Burojević.
Novi pogled na „Beračice”
Istoričar umetnosti, Vesna Burojević kaže da svakog dana ima drugu omiljenu Šumanovićevu sliku, jer je uvek nešto iznova inspiriše, ali joj je triptih „Beračice” posebno drag.
- Kada sam ušla u Galeriju 2005. godine odmah mi je bilo jasno da beračice nešto pričaju. Miodrag Kujunyić koji je radio u Galeriji Matice Srpske na otvaranju naše Galerije 1952. godine napisao je „triptih”, međutim to se izgubilo, ta reč verovatno nije bila dobrodošla. Stalno se pisalo da je to početak ciklusa koji je tragično prekinut, jer se zna da je treću sliku u nizu završio 26. avgusta popodne, a 28. avgusta su ga ustaše odvele na streljanje sa 120 Šiđana- kaže Vesna Burojević. -Samim tim ima dokumentarnu vrednost i značajna je, jer nešto sluti. Šumanović je prestao 1941. godine da se potpisuje, samo stoji godina u uglu slike. Obrisao je sebe sa sveta koji stvara, simbolično je ukinuo sebe.
- Naivnom posmatraču činiće se da je reč o berbi grožđa, ali toliko motiva na slikama govore da nije u pitanju berba. Na slikama nema nijednog muškarca, kolorit je svetao i sunce sija kao da je jul, a znamo kad je berba. Govorili su da su beračice ružne i dokaz njegovog psihičkog stanja, međutim lepe su kao karijatide i sa lakoćom nose pune korpe grožđa. Bose su i imaju čista stopala, što je nemoguće, a nisu ni bose u berbi grožđa u septembru. Čista stopala su simbol čistoće duše. Kod Šumanovića ništa nije slučajno, čiste su im i haljine, marame, što je isto nemoguće. One kleče u molitvenom stavu, a nose samo crno grožđe, nema nijednog belog grozda, crno grožđe, crno vino, simbol krvi Hristove. U centru središnje kompozicije vidimo njivu zrelog žita, žito hleb, telo Hristovo. Suštinski simboli hrišćanstva mogu se videti na triptihu, žito i grožđe nisu nikad zreli u isto vreme, i ima ih 12, kao i apostola, te je triptihom ispričana suština hrišćanstva - spas, kraj, strašni sud, a posmatrači su kao u oltaru, jer dva bureta predstavljaju časnu trpezu na koju one donose crno grožđe. Dve devojke na slici koje nemaju lik su učesnici kao i posmatrači. Slike, kaže Burojević, možemo da tumačimo na razne načine, ali hrišćanstvo je nešto što je nama najbliže i te simbole najlakše prepoznajemo. Žene sa bosim stopalima su direktno povezane za zemlju, prirodu, rađanje, jer žena je boginja plodnosti, kad gledamo u njih vidimo malo Egipta, Grčke, istoriju civilizacije, sve se prepliće na ovom triptihu i to je zaista veličanstven završetak ovozemaljskog života Save Šumanovića i početak večnog.
U poslednjih deset godina života Sava Šumanović, do 1942. godine je naslikao 600 slika, od kojih je danas u šidskoj galeriji oko 350 ulja na na platnu.
- Sava Šumanović je od početka svoje karijere definisao šta želi da radi, u predgovoru kataloga izložbe 1921. godine u Zagrebu, on kaže da želi da „načini veselje za oči” i to je zasita uspeo, jer do današnjeg dana, sve što je ostavio to potvrđuje – kaže direktorka Galerije. - Želeo je u svoj rad da stavi sve svoje znanje i umeće, koje je bilo ogromno, ali da nas ne optereti time i to su vrhunska umetnička dela, koja pronađu put do svakog posmatrača, bez obzira na obrazovanje, ineteresovanje ili uzrast. Zato smo veoma ponosni i srećni, svesni privilegije da u Šidu živimo i rastemo okruženi vrhunskim umetničkim delima, svesni da je Sava Šumanović izuzetno veliki umetnik, da je učinio dosta za našu nacionalnu umetnost, jer je srpsko slikarstvo uveo u savremene evropske tokove, odnosno dah Evrope doneo u naše nacionalno slikarstvo i mi u Šidu uživamo, ali smo i estetski razmaženi zbog toga što rastemo u okruženju ovakvih umetničkih dela.
Maša Stakić
Foto: R. Hadžić
Projekat „Šid pod lupom” realizuje DVP Produkcija, a sufinansira Opština Šid. Stavovi izneti u projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.